Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 97

ја имадем“. Другог дана одвео је бискупић жељене коње из бискупских стаја, па се и из бискупског града одсада возио четворопрежно, а 'отац се наслађивао елегантним потпрегом свога љубимца. Овај расипаше новац пуним рукама, јер је рачунао на дуг живот свога оца и на колосално насљедство.

У оба правца бијаше му рачун лош: Алаговић није дуго поживио, а с обзиром на синовљеву расипност није могао дјеци оставити велику баштину. Бишкупић је прорајтао сав свој иметак, оде у Париз, па је Листовом и Шопеновом протекцијом нашао ухљебље као учитељ клавира.

Иако и прије хрватски клер није био, штоно ријеч, моралан и премда је конкубинат био институција, коју су шутке трпјели, ипак је породични живог бискупа Алаговића допринио, да се одбацио 'и задњи остатак претварања, којим су се прекривали ти одношаји. Бискуп морађаше бити толерантан, а задовољаваше се тим, да је своме свећенству препоручивао живјети „5! поп сазје адпипиз саше““) Мој стриц Андраш желио је да добије једно упражњено, а добро дотирано каптолско мјесто, ла је молио бискупа, да га предложи за именовање. Бискуп га је цијенио као одлична администратора, па му одговори, да би му то радо учинио, само неће успјети због тога, јер стриц Андраш има много дјеце. Он му на то примјети, да их има само двоје у кући, а бискуп сам да има троје. Алаговић се насмијао и рекао шалећи се: „Будући да сам ја бискуп, смијем ваљда имати једно дијете више него ти, а јер сам бискуп, сада ми у Бечу већ ништа не могу“.

Уосгалом бискуп Алаговић био је у душевном погледу фино изображен човјек, који имађаше смисла за умјетност, него није имао добрих друштвених манира, па га нијесу вољели. Богати каптол загребачки примао је с неповјерењем његову жељу, да се стона црква стилски обнови, а све због расипности његова сина. Кад је хтио промијенити на једном

#) „Ако не чисто, а оно бар опрезно“.