Успомене из младости у Хрватској

98 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

великом неукусном олтару масивне светачке сребрне клипове таквима, који би архитектонски боље пристајали, рекоше му, да му је ту идеју дао јамачно његов син, који би сребрне свеце ваљда радо претворио у коње и карте. Кад су пак олтар раставили, видјело се, да светачки кипови осим колосалног попреја светог краља Стефана и нијесу били из сребра и да их зато није било вриједно чувати у ризници; рекло се да су наводно били од дрвета и само посребрени. Истина се међутим није по свој прилици никада сазнала. Истина је само то, да су кипови нестали без трага. Него је тим обнављањем стона црква само задобила, што се тиче умјетничке

вриједности. Намјесто оне огавне позоришне деко-

_ рације дао је Алаговић намјестити Тицијанову „А5-

1

зшиц“ у величини оригинала, што је за њ по наруџби био копиран у Млецима. Но сјајна слика није се свидјела Каптолу. Стара господа, без смисла за умјетност, рекла су, да „Аззшта“ не приказује Мадону, него једну плесачицу и да је то прави правцати портре бискупове снахе. Захтијевали су одстрањење слике из стоне цркве, али је бискуп Алаговић одбио неразумни захтјев ових модерних иконокласта свом својом одлучношћу и поткријепио литерарним доказима и бакрописом Натала Шјавона, да је оригинал слике рађен у Венецији за фрањевачку цркву ата Мапа де; Егап у истом мјесту и да је ондје стајала три стољећа као олтарска слика, док је нијесу пренијели у Академију у Венецији. Против оваквих хисториских доказа дашто да се даље није могло протусловити. Слика је остала у катедрали до потоње рестаурације, када је бискуп Хаулик дао на кору отворити зазидане прозоре и испунити сликаним стаклима и сад је то испунило мјесто „Аззипе“,7) - И прастари бискупски двор, који се диже на страни од кора, даде Алаговић обновити и пред њим уредити лијеп врт с прекрасним америчким и азиским стаблима и добро уређеним постакле-

ним клијалиштима. И публици је то дао на ужи-

' О