Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

8

УВОД

штина, која he, већином од 2 /з, репшти сва питања државног уређења, па п пптање облпка владе. До састанка Уставотворне Скушптине, врховну власт вршиће, с једне стране, краљ, односно престолонаследник Србије, као регент државе СХС, а с друге стране Државно Behe, састављено од представнпка Народнога Beha, српске и црногорске Скупштине. Државну владу образоваће министри за све гране државне управе п седам државнпх тајника, сваки за по Једну од онпх држава, одн. покрајпна, које су ушле у састав државе СХС (на име, за Србију, за Хрватску и Славонију, за Босну и Херцеговпну, за Словенпју, за Далмацију, за Црну Гору, за Бачку, Банат п Барању). Државној влади повериће се само послови спољашњи, војни, поморски, државне финанспје, поште и брзојави. Све друго остаће и даље у надлежностп покрајпнских влада и сабора. Између закључака Народнога Beha и Женевске декларације постојала је следећа разлика. По Женевској декларацпји, аустро-угарска Југославпја и краљевпна Србија трајале су п даље, као две одвојене државе, све докле Уставотворна Скупштина не би .донела један устав који би њихову уговорну заједницу претворио у јединствену државу. По закључцпма Народнога Beha од 24 новембра, аустро-угарска Југославија и краљевина Србија станале су се у једну државу још пре састанка Уставотворне Скупштине, која је имала само да решава о коначном уређењу те већ створене државе. 27 (14) новембра пзасланицп Народнога Beha кренули су се из Загреба у Београд. Још пре њпховога поласка десиле су се две ствари: (1) у Новоме Саду састала се 25 (12) новембра Народна Скупштина за Војводину, која је решила да се Војводина уједини са краљевином Србијом; (2) сутра дан, 26 (13) новембра, у Подгорпци састала се црногорска Народна Скушптина, која је решила уједињење Црне Горе са Србијом. Долазећи у Београд, изасланици Народног Beha затекли су Војводину и Црну Гору присаједињене Србији. Изасланицп Народнога Beha примљенп су од тгрестолонаследника-намесника Александра 1 децембра (18 новембра). Изасланици и престолонаследник измењали су ппсмене поздраве, о чијој су се садржини претходно споразумели. Изасланицп су, у своме поздраву, саопштили одлуку Народнога Beha од 24 новембра, да аустро-угарски Југословенп „желе и xohe да се уједине са Србпјом н Црном Гором у једпнствену народну државу, која би обухватила сав неприкинутп етнографски териториј Јужнпх Словена.“ Ради коначног уређења те државе требало би сазвати Уставотворну Скупштину, изабрану „на темељу onhera, једнакога, изравнога и пропорцпоналнога права гласа.“ У своме одпоздраву, престолонаследник је, у име краља Петра, прогласпо „уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата п Срба у јединствено