Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ПОСТАНАК ДРЖАВЕ

9

Краљевство Срба, Хрвата п Словенаца." Рекао је још, да он и његова влада „потпупо прихватају" све „жеље и погледе“ које су изаслаппцп пзнели о Уставотворној Скупштини. Ова измена писмених изјава, извршена 1 децембра између престолонаследника Србпје п изаслапика Народног Beha, сматра се као чин оснивања државе Срба, Хрвата и Словенаца. Тп децембарски акти ппсу поднети на ратификацпју Народноме Већу; председништво тога тела саопштпло их је 3 дсцембра (20 новембра) народу, и објавило да је „престала функцпја Народног Вијећа као врховне суверене властп државе СХС на територпју бпвше Аустро-Угарске.“ Српској Скупштини децембарски су акти саопштенп 29 (16) децембра. За српску Скупштпну држало се да још постоји, али не и за српску Владу, и зато децембарски акти нису саопштени српској Скупштшш од српске Владе, него од ново образоване Владе државе СХС. 0 тим актима српска Скупштина извештавала се као о свршеном чину, којп има само да узме „на повољно знање.“ Скупштина је саслушала децембарске акте са једнодушним одобравањем, и њен је председник објавпо, „да је српска Народпа Скупштипа једногласно прпмила и пзгласала уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну заједнпчку државу.“ Извршење децембарскпх аката почело је још пре ове седнпце српске Скушптипе. 20 (7) децембра образована је прва влада државе СХС. У тој влади, под председпшптвом Стојана Протпћа, бпли су, сразмерно својој бројној снази, заступљене све важнпје политичке странке како из краљевине Србпје тако и пз аустро-угарске Југославије. 22 (9) децембра влада Протићева, сама својпм ауторитетом, решила је да he се наша држава звати: „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца"; установила је њену заставу и њен грб; ни та застава ни тај грб нису били пстоветни са заставом п грбом краљевине Србије. Стране државе биле су пзвештене „да је 1 децембра 1918 установљена једна Краљевпна српскохрватско-словеначка, која обухвата Србпју и све југословенске земље некадашње аустро-угарске Краљевине“. Неке од странпх држава признале су краљевину СХС засебнпм актом (Сједињене Државе јануара 1919; Француска и Енглеска јуна 1919); неке су је признале уговорима мира (Аустрија Сен-Жерменским уговором; Бугарска Нејским; Угарска Трианонским); Италпја дала је своје при.знање у Рапалском уговору. У децембарскпм актима бпло је предвиђено да he, до састанка Уставотворне Скупштине, бити на окупу једно прпвремено Народно Представшгштво, образовано „споразумом између Народнога Bnjeha и представника народа краљевине Србије“. Привремено Народно Представништво састало се 1 марта 1919 у Београду. Министарски савет био је одредио колнко на коју покрајину долазп посланика. На Словенију