Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ПОСТАНАК ДРЖАВЕ

11

Пз тога разлога, са социолошког гледпшта још се не може одговорити на питање, да лп је држава СХС нова илп стара. Са правнога гледшпта, нема се посла са Српством као са нацпопално-културним типом, него се има посла са краљевпном Србпјом и њеним правнпм стањем. Њено правно стање, посматрано споља, представља један низ уговора закључених између ње п страних држава. Њепо правпо стање, посматрано изнутра, представља један ииз закоиа прописанпх од њених властп њеним поданицпма; међу тим законима на прво место долазп устав, као онај закон из кога сви остали пстичу. Одговор на пптање, је лп држава СХС пстоветна са краљевпном Србпјом, завпсп, са правног гледшпта, од тога, да лп је њено правно стање, посматрано споља п изнутр.а, пстоветно са правнпм стањем краљевине Србпје. Оно he бптп истоветно с њиме у два случаја: (1) ако за државу СХС важе уставнп закопи п међународни уговори краљевпне Србије: (2) ако се уставни закони и међупароднп уговори државе СХС, премда непстоветни са српским законима и уговорпма, ппак на некп начин изводе пз тпх закона п уговора, другпм речима, ако пзмеђу уставног п уговорпог стања државе СХС п уставног и уговорног стања краљевпне Србије има континуптета. Укратко, држава СХС бпће нова држава, ако између ње п краљевине Србпје нема правног континуитета; напротив, ако тога коптпнуптета има, она he бпти стара држава. Сасвпм је могулно да једна пста држава пзгледа нова, када се посматра споља, са гледшпта међународних уговора, а изгледа стара, када се посматра изнутра, са гледишта својих властптих, уставнпх закона. Исто је тако могуће, да иста држава изгледа, са гледшпта међународноправнога, стара, а са гледшпта уставноправнога, нова. Први пример давала би једна новостворена држава, која би себе саму сматрала за васпостављање једне старе исторпјске државе. Други пример давала би једна држава чије је дотадашње уставно стање потпуно унпштено једном револуцијом, алп за коју су и даље осталп у важности њени дотадашњи међународни уговори. Могућност да пста држава буде с једног гледшпта пова, а са другога стара, објашњује се овако. Да ли he једна држава, с уставноправног гледишта, бпти нова плп стара, то је њена ствар. Ако хоће, она може своје уставно стање изводити из једнога ранијег уставног стања; а може, исто тако, своје уставно стање засповати сасвим пзнова, без икакве везе са протлошћу. Само од ње зависи, да ли he њено унутрашње уређење бити схваћено као једна исторпјска или као једпа самоникла установа. Стране државе не могу се у то питање мешати, јер је то њена унутрашња ствар. Напротпв, да ли he једна држава, с међупародноправног гледшпта, бити нова или стара, није њена унутрашња ствар. То је једно