Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

12

УВОД

пптање које се тиче и других држава. Ако би се једна држава могла, по својој вољп, претворити у нову државу, она би се, по својој вољп, могла тим актом ослободити и својих дотадашњих међународних уговора. Под таквим околностима, међународни уговори не би имали никакве важности, и зато у међународпим односима постоји као правило, да свака нова држава треба да буде призната од осталпх држава. У кратко, да ли he једна држава променити пз основе своје унутрашње правно стање, зависи само од ње; да ли he из основе променити своје спољашње стање, не зависи само од ње, него п од страних држава. Зато је могућно да једна иста држава буде нова унутра, а споља стара. На пр. после светскога рата, новостворена република Аустрија сматрала је себе саму као нову државу, која не продужује правну личност старе Хабзбуршке монархије. Ипак зато, у Сен-Жерменском уговору, савезници су поступали с њоме као са наследницом те монархије: по своме уставу, нова држава, она је, по Сен-Жерменском уговору, бпла стара држава. Оваква два противуречна схватања исте ствари, без сумње, показују неспособност правног резоновања да о појавима државног жпвота даде једно јединствено логично објашњење. Али ово нпјеједини случај, када се наплази на несагласност између међународноправног и државноправног схватања. Један вшпи правни систем који се уздиже изнад међуиародног п државног права, п у коме би се њихове несагласности дале измирити, не постоји. Према томе, 'не остаје шппта друго, него да се сукоб између међународног и државног права реши на тај начин, што he се дати првенство или међународноправном или државноправном- схватању. Ако би се дало првенство међународноправном схватању, онда би на пр. у случају Аустријске републике, ту државу требало сматрати као стару државу, која је, истина, претрпела велику унутрашњу револуцију, али којој та револуција није променпла суштину. Ако би се дало првенство државноправном гледшпту, онда би ту државу требало сматрати као нову државу, која је под спољашњим притиском, или може бити и драговољно, из нарочитих политичких разлога, примила као своје једно спољашње правно стање које, у ствари, не припада њој него једној другој држави. Питање је одвећ теоријско да би се могло овде расправљати. Овде ваља утврдити само то, какво је спољашње, а какво унутрашње правно стање државе СХС; наше није да тражимо начина како би се у правној теорији могле отклонити противуречностп које би, евентуално, постојале између та два стања. Ми ћемо прво изложити положај државе СХС са гледишта међународног, па онда са гледшпта уставног права. 1. Међународнаправно гледиште. Споља, са гледпшта међународног права, држава СХС није нова, него стара др-