Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

УВОД

државе дође до погодбе о заједничком уставу. На којој би се средњој тачци Срби и Хрвати могли срести у току својих узајамних уступака, то се унапред не зна. Почетни захтев Хрвата састоји се у томе, да се држава СХС подели на један мањи број племенско-историјских покрајина, које би Јгмале правни положај државица једне савезне државе, а може бити и једног државног савеза. На тај начин, ни Хрватска ни Србија не би изгубиле своју државну самосталност, и њихово спајање у заједничку државу не би ни за. једну од њих значило подјармљивање. Укратко, по овом другом мишљењу, не само да још постоји стара српска држава, него још постоји и стара хрватска држава. Између те две државе још није дошло до коначног споразума, и зато ни држава СХС још није коначно створена. Ово друго мишљење, које смо сада изложили, има додирних тачака с оним првим мишљењем, по коме је држава СХС само продужење краљевиле Србије. И по овом другом, као и по оном првом мшпљењу, краљевина Србија покушала је увући аустро-утарске Југословене у своју државну организацију. По првом мишљењу, она је у томе успела; по другом мишљењу, није успела, јер Хрвати и Словенци нису хтели примити Видовдански Устав, изгласан искључиво српском већином. Једну половину ирвог мишљења примају и присталице другог мишљења, примају на име то, да је држава СХС, оваква каква данас постоји, само продужење . старе краљевине Србије. Разлика између њих и присталица првог мишљења лежи само у томе, што они држави СХС, оваквој каква данас постоји, не признају правну важност. Да држава СХС није продужење краљевине Србије, ми смо покушали да докажемо, када смо претресали прво мишљење; ако би наши разлози били тачни, они би обарали не само прво мишљење, него и једну половину другог мишљења. Сстаје само да се види како стоји с оном поставком другога мишљења, да поред старе српске државе траје још увек и стара хрватска држава. Противу те поставке може се шстаћи, пре свега, одлука Хрватског сабора од 29 октобра 1918, прихваћена и од хрватског бана, којом се Народном Већу признаје врховна власт. Када једна држава призна коме било врховну власт над собом, она губи своју сувереност и престаје постојати као држава. После одлуке од 29 октобра бпло је опште мишљење, да се стара хрватска држава утопила у нову државу аустро-угарских Југословена, коју је Народно Behe представљало. У томе смислу Народно Већеиздало је проглас хрватским трупама, п учинило кораккод страних сила ради признања.аустро-угарске Југославије као нове државе. Истога дана када су хрватски бан и Хрватскп сабор признали врховну власт Народном Већу, Народно Behe наименовало је наново бана и све његове поверенике, што значи, да је