Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ПОСТАНАК ДРЖАВЕ

19

Народно Behe сматрало да је са престанком хрватске државе престала и хрватска влада, и да у Хрватској, која се од независне државе претворила у покрајину аустро-угарске Јутославије, може постојати само она влада коју Народно Behe постави. Добијајући своје поновно постављење од Народнога Beha, бан је променио карактер, и од државнога поглавара постао покрајински поглавар. Према томе, 1 децембра 1918, Србија није имала посла са засебном хрватском државом, него с уједињеном државом аустро-угарских Југословена: о неком уговору који би тога дана бпо закључен између Србије и Хрватске, не може бити говора. Али, ако не може бити говора о уговору између Србије и Хрватске, зар не може бити говора о уговору између Србије и Југославије? Децембарски акт, у опште, тешко је зампслитп као један међународни уговор. Изасланици Народнога Beha дошли су, истина, у Београд са неким упутствима, али та упутства нису имала обавезни карактер, јер ратификацију акта сједињења Народно Behe није задржало за себе. Ратификација је имала да се пзврши не пре него после стварања државе СХС, и то од т.зв. Државног Beha, које је у држави СХС требало да представља привремени парламент. Сам тај факт да је Народно Behe држало да акт о стварању државе СХС не треба да ратификује ни засебни југословенски парламент ни засебни српски парламент, него треба да га ратификује парламент саме државе СХС, тај факт показује најбоље, да Народно Behe није сматрало акт стварања државе СХС као међународни уговор у правом смислу речи. Ако Народно Behe није мислило на закључење таквога уговора, Српска влада мислила је још мање. Не треба заборавпти да је, пре децембарских аката, био један неуспели покушај уједињења. То је Женевска декларација. По тој декларацпји, уједињење између Србпје и Југославије имало је да се пзврши у облику међународнога уговора. Србија је одбила такву врсту уједињења. Када је Народно Behe, 24 новембра, одлучило да наново покуша уједињење са Србијом, оно је добро знало да овога пута уједињење мора покушати у неком друтом облику, а не у облику међународнога уговора. Одмах пошто је створена држава СХС, председншптво Народнога Beha објавпло је да је престала функција тога тела; са тим телом угасила се и држава аустро-угарских Југословена. Да су децембарски акти били међународни уговор између те државе и Србије, та би држава морала трајати и даље: први услов за важност једног међународнога уговора јесте тај, да постоје државе које су га закључиле. У ствари, после децембарских аката, аустроугарска Југославпја шпчезла је исто тако као и краљевина Србпја. Пре стварања државе СХС, од аустро-угарске Југославпје и од краљевине Србије могло је завпсити да ли he до државе СХС доћи; али, када је она једном створена, њена