Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ЛОКАЛНА УПРАВА

397

(4) Обласна Скупштпна решава о свим обласним установама п предузећима. Њена надлежност није ограничена на одобравање појединих кредита; опа одобрава такође планове и предрачуне. (Код мањих предузећа може одобравање планова и предрачуна пренети на Обласнп Одбор.) (5) Она решава о организацији обласне управе, установљава обласна звањај оДређује плате п пенсије званпчника, ноставља све самоуправне органе, оспм онпх чпје је постављање пренела на Обласпи Одбор. (6) Она саслушава извештаје велпког жупана о стању државне управе у областп. Велпкп жупан подноси извештај сваке годпне; осим тога даје и сва друга обавештења која Скупштина тражи. Алп, поводом тога извештаја и тпх обавештења, у Скупштинп се не води нпкакав претрес и не доноси пикаква одлука. Скупштпна има права да зна шта жупан радп, али нема права да његов рад оцењује. Он не одговара пред њом, него пред државном Владом. (7) Она водп надзор над Обласпим Одбором, о чему he бпти говора код Обласног Одбора. 426. Други оргап обласне самоуправе, то је Обласнп Одбор. Оп има најмање пет, а највшпс осам члапова које бира Обласна Скупштпна за целу своју периоду. За одборнике могу бити изабрани како члановп Обласне Скупштине, тако п друга лица. За одборнике нису проппсане нарочпте квалифпкацпје. „Чиновници државни н еамоуправни не могу бпти чланови одбора“ (чл. 90 ОСС): ова забрана обухвата све чпновнпке, дакле, и оне који могу бити члаповп Обласне Скупштипе. Псто тако, „одборнпци не могу сами нп преко трећих лпца суделовати у л.ицитацијама, закуппма ни у опште у предузпмачким пословима области” (чл. 89 ОСС). Одборничка је дужност плаћена; величппу плате одређује једна обласна уредба која важи само за дотичну скупштинску периоду. Обласпи Одбор има једнога председнпка кога сам бира из своје средине за време свога трајања. Председппк и свакп одборнпк управља по једном граном самоуправних иослова. Поделу самоуправних послова на гране прописује Обласна Скупштина својом уредбом. Који he одборник узетп коју грану, зависи од њиховога међусобнога споразума; у случају немогућности споразума, ствар решава предссднпк. У вођењу самоуправних послова није усвојеп колег«ални систем: по томе систему, појединп одборпици бпли би сами референти свакп за своју грану: ираво решавања не би прппадало њима него целом Одбору, који бп на тај начип, у својим пленарнпм седницама, водио послове свију грана. Уместо тога, код нас је усвојено да сваки одборник управља својом граном као шеф; само пптања општрпјег карактсра и важнпјп предмети пзносе се пред одборску седницу : између одборнпка и Одбора постоји отпрплике онакав однос