Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ДРЖАВНИ САВЕТ II ГЛАВНА КОНТРОЛА

413

закону, отпуштен пз државне службе; утоле случају, довољно је поништпти указ отпуштања; нов указ о његовом пријему у државну службу није потребан. Обрнуто, једном чиновнпку буде министарским решељем призната мања пенсија него што му по закону припада; у томе случају, ннје довољно пошпптити донето минисТарско решење; после поништаја старог решења, потребно је ново решење којим he се тужиоцу одредпти онолика пенсија па колнку има права по закону. Субјективни спор може имати за циљ како поништај тако п издавање једнога управног акта. Објективнп спор, напротив, може имати за циљ само поништај једпога акта. Код објективнога спора, тужпоцу нпје циљ да прибавп признање некоме своме праву; он се пе јавља као носилац права него само као носилац интереса: у име пнтереса он може тражитп уништај једног акта, али не може тражити и.здавање једнога акта. Ако би он у име свога интереса био у стању изнудпти од управе један акт, његов интерес не бн био пнтерес, него би био право. На пр. у оном случају којп смо навели, када се члан једне општпне тужио протпву давања механског права једном приватном лпцу противпо законским прописима, цпљ је његове тужбе био опозивање управног акта о давању механскога права. Никакав пов акт иосле тога нпје се морао издати. 442. Но законској дефиницијп, у администратпвном спору једна је странка управна власт, а друга појединац. У закону о Државном Савету предвиђена је једна парочита врста спорова у којима се појединац не јавља као странка, и на које је ипак зато примењен поступак адмпнистративпог спора. 0 тим споровима говори се у чл. 21 ЗДС: „Мпнистар финансија може у циљу заштите законитости п јавног пнтереса одредити у седиштима управнпх судова нарочите органе који he се јављатп као тужиоцп у пме државе у оним случајевима, кад је управшш актом повређен закон у корист појединаца. Ако је повређен закон у корист поједппаца указом плп министарскпм решењем, онда се у пме државе јавља као тужилац код Државног Савета Главна Контрола“. У овим споровима из члана 21 као странке јављају се две власти: с једне стране, власт која је акт издала; с друге стране, органи министарства финансија или Главна Контрола, који акт оспоравају. II опа власт која је акт издала, и она која га оспорава, радп у име државе, дакле, у име истога субјекта. По законској дефиницијп админпстративнога спора, то је спор између два разна субјекта: с једне страие, држава; с друге, појединац. Спорови из члана 21 нпсу административнп спорови у матерпалном смислу, алп, како за њпх важп исти поступак као и за адмшшстративне спорове, они би се моглп назвати административни спорови у формалном смислу. Било је пзнето мишљење, да се споровп из члана 21 ппак даду подвести под законску дефинпцију админпстра-