Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

418

КРАЉ

одмах подносп Државном Савету, —ту тужбу подноси Главна Контрола. 447. Акти самоуправних власти могу исто тако изазвати административни спор као и акти државне власти. Али о њима постоје ови нарочити прописи. (1) Противу аката општинских властп, и оних пренесеног и оних самоуправног делокруга, жалба се прво подносп претпостављеној државној управној власти. Противу њенога решења после, тужба се подноси надлежном управном суду. (2) Противу аката вшпих самоуправнпх власти тужба се одмах подноси надлежном управном суду. Ту је учињено изузеће од начела да се пре тужбе на управнп суд мора проћи кроз два степена активне управе. 448. Да би се појединац могао тужити управном суду, први је услов да пма у рукама решење управне власти које чпни предмет његове тужбе. Да управна власт не би недавањем решења пзиграла његово право тужбе, недавање решења сматра се као издавање решења неповољног за поједпнца. Другим речима, ако власт не буде дала појединцу решење у одређеном року, узима се да му је дала решење којим његове захтеве одбија. Прописни рок не рачуна се од онога дана када је поднета прва молба за решење, него од онога дана када је та прва молба нарочитим актом поновљена. Да појединац доиста није могао добити решење управне власти, о томе је управни суд дужан да се властптпм извиђајем увери, пре него његову тужбу узме у поступак. Тужба противу управних акатанема обуставну снагу, т. ј. она не спречава њихово извршење. 'Али појединац може молпти управну власт која је донела ожалбени акт, да одгоди његово извршење до коначног судског решења. 0 тој молбп управна власт одлучује по слободној расуди, с погледом на јавни интерес и на штету коју би поједпнац имао од неодложног извршења акта. У оном случају када управна власт није хтела издати нпкакво решење, тужба не спречава накнадно издавање решења. Ако бп решење бпло пздано после подигнуте тужбе, а пре одлуке суда, тужилац је дужан у прописном року изјавити код суда, да лп остаје при својој тужби или не. 449. Првостепени управни судови решавају с позивом странака пс претресом на рочишту. Њихов је поступак усмен п јаван. Странке имају права да се одреку рочшпта. Појединац којп је повређен управним актом има улогу тужпоца, а управна власт која је акт пздала пма улогу туженога. Спор пзмеђу појединца и управне властп може се тицати на најнепосреднији начин п једнога трећег лпца. На пр. поједпнац се тужп у пме свога повређеног пнтереса протпву једног акта који је управна власт донела у корпст једнога трећег лпца. Ако његова тужба буде уважена.