Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
ДРЖАВНИ САВЕТ II ГЛАВНА КОНТРОЛА
421
Чим фактичко стање утврђено управном влашћу не веже управни суд без изузетка, него само „по правилу", код њега 'се фактичко питање може покретати упоредо с правним питањем. 452. Пресудом управнога суда, тужба противу управног акта одбацује се плп уважава. У првом случају, акт остаје у снази; у другом случају, он се поништава. Неки пут нпје довољно понпштитп ожалбенп акт, иего треба место њега донети нов акт. Тај акт доноси надлежна управна власт према примедбама управног суда. Прпмедбе се налазе у образложењу судскога решења о понпштају ожалбеног акта. Свакојако? управни суд, када поништава један управни акт, не доноси сам други акт на његово место; по правплу, судско решење нема снагу управног акта, п нови управни акт појединац не добпја од управнога суда него од надлежне управне властп. Судска улога састоји се у томе, да пздавање новог управног акта начини обавезнпм за управну власт. Поред решења о одбацивању, одн. уважавању тужбе, управни суд може још изрећи осуду на плаћање трошкова. Ова осуда може се изрећп само противу поједпнца тужпоца, а не противу тужене управне властп. Поједпнац се осуђује на плаћање тррошкова, кад год његова тужба буде одбачена. Начело равноправности странака повређено је тпме, што само појединац, а не п управна власт може бити осуђена на плаћање трошкова. Претпоставпмо да управнп суд понпшти један акт којим је појединац био и материално оштећен. Он не може у нсто време осудитн управну власт на накнаду штете. За накнаду штете поједпнац мора водпти пов спор, и то код редовног суда. 453. Поступак код Државног Савета разликује се, пз основе, од поступка код управнпх судова. Управни судовп решавају у присуству странака. Државнп Савет решава без прпсуства странака. Овај проппс не налазп се у закону него у уредбн о Државном Савету. По закону, пзгледало је да Државни Савет решава без прпсузтва странака само по жалбама противу решења управнпх судова. Онда пак, када о једној стварп решава у првом и последњем степену, пзгледало је да Државни Савет исто онако као и првостепени управнп суд, решава у прпсуству странака. Али уредба је уједначила поступак код Државног Савета: бпло да то тело решава у првом и последњем степену било да решава само у другом степену, његов поступак није усмен, него писмен. У првом и последњем степену, Савет решава по тужбама противЈ мпнистарских решења и противу краљевпх указа. Тужилац подноси писмену тужбу и мпнпстар даје на њу писмен одговор; поред тога писменог одговора, мпнпстар има права захтевати да буде и усмено саслушан. Тужилац то право нема: тиме је у споровима поводом министарских решења и