Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ДРЖАВНП САВЕТ II ГЛАВНА КОНТРОЛА

425

гани протпвстављају иезаконитим п ванбуџетскнм пздацпма. није неодољпва. Надлежнп минпстар може противу одлуке Главне Коитроле апеловати на Министарски Савет. Ако се Министарски Савет не сложп са Главном Контролом, Главна Контрола мора се покорити мишљењу Министарског Савета. Онда се даје т. зв. „виза с резервом", т. ј. одобравајући оспорени издатак, Главна Контрола задржава право да тај случај достави Народној Скушптини. Претходнп надзор Главне Контроле пад поје-дпним нздацпма није у стању спречити оне издатке до којпх је, ако не поједиппм министрима, а оно целој Владп стало. У стварп, Главна Контрола са својим одрицањем визе пма само право опомене; ако та опомепа не задржи Владу, Главна Контрола нпје у стању неким енергпчнијпм средством спречпти прекорачење буџета; све што може, то је да достави своје примедбе Народној Скупштини. Једнпм заобплазним путем опет се долази на примедбе после свршенога чипа, као и код завршнога рачуна. (2) Главна Контрола јесте врховни рачунски суд. Као рачунскп суд, Главна Коптрола водп, такође, падзор над извршењем буџета, алн, прп прегледу рачупа, старање о тачном пзвршењу буџета није ни једини нп најважнији посао Главне Контроле. Ради примања, чувања и издавања државнога новца установљена су нарочпта надлештва, тзв, државне касе, које у своме руковању са државнпм новцем периодпчно полажу рачуне. Задатак је Главне Контроле да ценн исправност тих рачуиа који јој се редовно, у законским роковима, подносе на преглед. При прегледу рачуна, Главна Контрола не испптује само то, да лп су нздацп чињени сагласно са законом и са буџетом; она испитује, такође, да лп су рачуни склопљени у проппсној формп, да ли у њпма нема чисто рачунских погрешака (на пр. нетачна сабирања п преношења), п да лп су сви издаци доказани потребнпм документпма. Један од главнпх задатака Главне Контроле прп прегледу рачуна јссте, да уђе у траг неуреднпм, нетачним и лажнпм рачунима. Рачунп се испптују у нарочитом одељењу Главпе Контроле, т. зв. рачунском одељењу. Ако пађе да по рачунпма нису сви пздацп оправдапп, рачунско одељење упућује своје примедбе рачунополагачу и ставља му иа терет неоправдане суме (онда када су веће суме у иптању, Главна Контрола захтева код суда забрану н прибелешку на имовпну одговорног лица). На прпмедбе Главне Контроле рачунонолагач пма право одговора; ако nehe да се користи својпм правом одговора, он је дужан да положп суме које су му стављене на терет; псто тако дужан је да пх положп и онда, када Главна Контрола, и после његовог одговора, остане при својпм примедбама. На случај да рачунополагач не положи дуговане суме, противу њега се подиже тужба за накнаду штете. Тужбу саставља судско