Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

426

КРАЉ

одељење Главне Контроле, а пресуду пзриче њена редовна седнпца. Између судског одељења п рачунополагача водисе спор по прописима. грађанског поступка, који се од обпчних спорова за накнаду штете разликује тиме,' што се не водп код редовних судова иего код Главне Контроле као нарочитога рачунског суда. Противу пресуде Главне Контроле обе парничне стране имају право да се жале Касацпоном Суду, ако је пресудом „повређен какав матерпални илп формални законски пропис“ (чл. 83 ГК). Рачуни се, дакле, прегледају у стручном рачунском одељењу Главне Контроле, где се целокупна радња рачунополагачева цени, тако рећи, акт по акт; неоправдани издаци рачунополагачеви не наплаћују се од њега путем адмпнпстратпвнпх наредаба Главне које би биле пздане наоснову констатација рачунскога одељења, него се, ради наплате тих сума, отвара између рачунополагача и стручнога правног одељења Главне Контроле формални спор за накнаду штете. Спор тај расправља, истина, сама Главна Контола, али по прописпма грађанског судског поступка и под надзором Касационог Суда, коме се осуђенп рачунополагач може жалитп. Ако се његова радња, с једне стране, подвргава ситном и формалистичком прегледу, с друге стране, од њега се нпједна пара не може наплатити друкчије него на основу судских решења, која му дају сва јемства да неће бити произвољна. Поред периодичног прегледа рачуна постоји и ванредни преглед касе. Тај преглед врши се преко нарочитих комесара изненада. Преглед касе има за циљ да утврди да ли се фактичко стање касе слаже са њенпм стањем по књигама. Стање касе сматра се за иеисправно, ако се у каси нађе недостатак. Поводом непсправности откривенпх у касп предузимају се псте мере као п противу неисправности откривених у рачунима (узнмање обезбеђења, дизање тужбе за накнаду штете).