Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

442

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

вање народног просвећивања; она се само обавезује да he помагати рад на народном просвећивању, рад самоуправних тела, приватних удружења, и т. д., што не искључује могућност да поједине установе буду и од државе организоване. Главно је да држава није монополисала рад на народном просвећивању. 465. Сва ова права, слободе, неповредности које су појединцу нарочпто ујемчене Уставом, обухватају се општим појмом личне слободе. Као основна грађанска права разумеју се обично живот, слобода, пмање. Наш Устав ујемчава само слободу. Право на живот није прпзнато Уставом: како из< члана 9 изплазп, смртна казна забрањена је само за чисто политичке кривице; за. остале кривице она би могла бити установљена законом. Право својпне не сматра се у Видовданском Уставу као грађанско право: оно је пребачено у одељак социалних и економскпх одредаба. Грађанска права о којима говори Устав, јесу, на неки начин, ослобођења од државне власти: зато се п називају „слободе“ или „неповредности“. На пр. власг не сме отварати прпватна писма, не сме нпкога протерати ван земље, не сме наређиватп шта да се верује, и т. д. Сва лична права представљају ограничења за државну власт. Нека од тих ограшгчења јесу само огранпчења за управну власт, на пр. нпко не може битп лшпен слободе по произвољном нахођењу управне властп, него само на основу закона. Нека од тих огранпчења јесу такође огранпчеља за законодавну власт, на пр. смртна казна не може се установити за чисто полптичке кривице., Грађанска права много су чешће огранпчења за управну власт него за законодавну. Њпхов главни циљ јесте да појединцу обезбеде закониту управу, онакву каква постојп у правној држави, где управни огранп не врше државну власт самовољно, него по напред постављеним правилима.. Другим речима, главни цпљ грађанскпх права јесте да заштпте поједпнца од личне тираније органа властп. 11. ПОЛИТИЧКА ПРАВА. 466. Међу правима која Устав признаје држављанима, само бп се ова дала обележити као полптпчка права. (1) Слобода штампе. Под слободом штампе разумесе ово: превентпвне мере управне властп нпсу допуштене противу штампе; допуштене су само репресивне мере судске властп. Другпм речпма, пзлажење, продаја, растурање списа или новпна не зависп од претходног одобрења управне власти, али ако је, с једне стране, слободно објављпвати све, с друге стране, за све што се објави, постоји одговорност пред судом, по закону. Превентпвне мере управне власти које су Уставом пскључене, то су полицијска дозвола