Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

450

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈГРАЂАНА

нису одређене Уставом; што се тиче обезбеђења радника и лица поморског занимања, Устав је предвндео обезбеђење за случај болести, изнемоглости (неспособности), старости и смрти; за раднике још и обезбеђење за случај несреће и беспослпце. Како изилази из претреса у Уставотворној Скупштини, уставнп проппси о обезбеђењу раднпка не важе ни за чпновнике нп за умне раднике. (4) „Право радника на организовање ради постигнућа бољих радних услова, зајемчено је“ (чл. 33 У), т. ј. радници имају право да се удруже противу послодаваца, имају права да о својим радним условима преговарају сви заједно, а нс сваки за себе. Путем ових заједничких преговора могу доћи до бољих услова. Из овога права радничког организовања не изилазп право заједничке обуставе рада (право штрајка). У Уставотворној Скупштпни, у току претреса, стављено је ван сумње, да се раднпцима не мисли признавати право штрајка као уставно право. Ни у немачком Уставу, који је у овој тачцп служио нашем Уставу за образац, право штрајка није признато као уставно право радничке класе. Али како, с друге стране, штрајк није Уставом забрањен, право штрајка могло би, путем обичног законодавства, бити признато под извесним условима. (5) У корист малога земљорадника п малог сопственика уопште постоје ови уставни прописи: (а) „Законом he се утврдити случајеви у којима се минимум земљпшта не може отуђити" (чл. 43, ст. 4). Установа Homestead. ушла је, дакле, у Устав. Устав је прогласио само њено начело, а све појединости оставио законодавцу. Закон о буцетским дванаестинама од 30 јуна 1923 протегао је на целу земљу тачку четврту § 471 српског законпка о грађанском судском поступку. По томе параграфу, земљораднику је обезбеђено у сваком случају пет дана орања, као и кућа са двориштем у величини од једнога дана орања. (b) „Узимање коморе и осталих потреба за војску вршп се само уз правпчну накнаду" (чл. 40). И ова одредба има за циљ да заштити малога земљорадника, за кога стока и превозна средста која се узпмају у комору, чине главни део иметка. (с) „Закон о шумама одредиће услове под којима се земљорадници и они, који се узгред баве земљорадљом, могу користити сечом дрва за грађу п огрев, као и за испашу стоке у државним и самоуправнпм шумама" (чл. 41, последњи став). Овде је уставотворац имао на уму оне мале земљораднике за које је употреба шуме један од услова опстанка. „Онп који се узгред баве земљорадњом" јесте ситно варошко становнпштво које, поред свога скромног занпмања у вароши, има и један малп сеоски домазлук. (6) „Лихварство (зеленаштво) сваке врсте забраљено је“ ('чл. 36). Пошто је уз лпхварство додана реч „зеленаштво“,