Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

СОЦИАЛНА lIPABA И ДУЖНОСТН

451

то се као Уставом забрањено има сматрати само лихварство у пословима кредита, другим речима, експлоатацпја дужника повериоцем. Овај уставни пропис треба да буде допуљен једним законом који би прописао 'казне за лихваре. Забрана лпхварства намењена је заштити нижих друштвених редова којп нису у стању да се сами бране од несавесних и прескупих зајмодаваца. (7) У члану 29 изречено је начело да држава помаже нацпонално задругарство, и уопште национална привредна удружења која не раде за добит. Шта се разуме под националним задругарством? Изгледа да су се у Уставотворној Скупштини мислиле две разлlгчне стварп: с једне стране, хтеле су се, једним изразом, обухватити све врсте задруга, (задруге кредитне, потрошачке, пропзвођачке, и т. д.); с друге стране, хтела се државна помоћ обезбедити само задругама које би бпле образоване од националних елемената. Помоћ државна, у колико предвиђена Уставом, може бити тројака: (а) 0 задругама ће се донети један закон који he важити за целу земљу: тиме. he се олакшати централизација у оквпру задругарства, спајање локалних задруга у велике п моћне савезе који обухватају целу земљу. (b) Задругама „даје се, у кругу њихових послова, под иначе једнакпм условима, првенство над осталим прпватним предузећима“ (чл. 29). (с) Држава даје задругама материалну помоћ. Колика he та момоћ бпти, п како he се давати, то има закон да одреди. Уставотворац ставља задруге под нарочиту државну заштиту из тога разлога, што је тај облик заједничког предузећа једпни доступан оним друштвеним групама које као мали сеоски сопственицп и варошке занатлије могу унети у предузеће више рада него капитала. Кроз задругарство уставотворац помаже опет „привредно слабије" ; у исто време, посредством тих заједница које су основане на солидарности својих чланова, и које иису срачунате пскључиво на добит, уставотворац је мислио створити бар једну противтежу капиталистичким удружењима, која покреће само лични рачун и тежња за добит, и која стога уносе у цело друштво један једнострано трговачки, готово шићарџпјски дух. (8) „Инвалиди, ратна снрочад, ратне удовице и сиромашни и за рад неспособнн родитељи погинулих или у рату умрлих ратника уживају нарочиту државну заштиту и помоћ у знак признања. Законом he се уредити питање о оспособљавању инвалида за рад, и о васпитању ратне сирочади за рад и живот“ (чл. 32). Лица која се у овом члану Устава помињу, јесу нарочита врста привредно слабијих; за њихов неповољан положај није криво капиталпстичко привредно уређење, него је, непосредним начином, крива држава, пошто су сва побројана лица страдала у рату којп је држава водила. У чему he се састојати инвалидска помоћ, како he