Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

464

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

питања тумачења закона, најприродније је расправљати судским путем (на тај начин избегл® би се да заштита маљина постапе изговор 'за полнтичко мешаље појединих сила у наше унутрашње стварп). У уговору од 1919 има још и ова одредба: ако бп се пзмеђу нас и једпе силе савезне илп удружене, односно једне силе заступљене у Савету Друштва Народа, појавио спор поводом уговора од 1919, тај ’ спор, било да се тиче правног било да се тпче фактичког пптања, мора, на захтев нашег противника, бити упућен сталном међународном суду. По правилу, споровп између држава износе се пред суд само онда, ако обе стране на то пристану; у овом случају, довољна је воља само једне стране, која према томе нма нешто налик на право тужбе. Скупштина Друштва Народа донела је 21 септембра 1922 неколико резолуција о заштити мањина. У тим резолуцијама, Скупштина препоручује обраћање на сталпи међународни суд свима члановима Савета Друштва Народа који бп, поводом уговора о заштпти мањина, пмалп какав спор са једном државом која је тим уговором обвезана. Скупштина препоручује овај начин поступања „ради спречавања излипшог одуговлачења". Нзгледа, код Друштва Народа постоји тежња да спорове поводом заштита мањина пребаци са себе на сталви међународни суд. У исто време, народносним и верскпм мањннама Скупштина препоручује да се владају као лојални грађани оне државе којој припадају. Најзад, Скупштина ставља у дужност главном секретариатч да прикупља податке, не само о томе како поједине државе врше своје . обвезе из уговора о заштити мањина, него и о томе како те мањине пспуњавају своје грађанске дужности према дотичнпм државама. Изгледа, друштво није расположено да узнма у заштиту бунтовне мањине, и да тиме стално ставља под питање оно стање ствари које је засновано уговорима о миру. Оне псте силе које су повукле нове државне гранпце у уговорима о миру, установпле су и заштиту мањина; очевидно, оне нпсу то учинпле у томе цпљу, да би те мањине могле са што већом сигурношћу радптп на ревизији тих граница. 479. Повреде уговора од 1919 могле би, дакле, имати за нас ове незгодне последице: (1) упућивање једне доставе савету Друштва Народа, која би се, с нашим одговором, или без нашег одговора, сарпштила свпма члановима друштва. (2) Одлуку Савета да се нареди извиђај поводом те доставе. (3) Одлуку Савета да нам упути представку (овој одлуцине мора претходити извиђај). (4) Упућивање спорног питања сталном међународном суду (било по одлуцп Савета бпло на захтев једне од оних држава којпма уговор о заштити мањпна признаје право обраћања на сталпп суд). 480. Заштита мањпна представља једну трајну међународну обвезу за нашу државу, које се не можемо ослобо-