Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : обнародован у бр. 142а „Службених новина“ на Видов-дан 28. јуна 1921. год. у Београду

39

допунама Устава, које садржи предлог на основу којег је она сазвана.

Народна Скупштина доноси одлуке већином од половине више један од укупног броја својих чланова.

Члан 127.

У случају рата или опште мобилизације може Народна Скупштина за целу државну територију, а за случај оружане побуне за поједини њен део, нарочитим законом привремено обуставити ова права грађана : право удруживања, збора и договора, слободу кретања, неповредност стана, писама и телеграфских саопштења. На исти начин може се ограничити слобода штампе за случај оружане побуне у дотичном делу државе.

ОДЕЉАК ХШ.

Прелазна наређења.

Члан 128.

На првом састанку скупштинском после проглашења Устава, Престолонаследник Александар као намесник Краља Петра [. у смислу чл. 58. Устава полаже заклетву:

„У име Његовог Величанства Краља Петра 1. заклињем се свемогућим Богом, да ћу Устав неповредан држати, да ћу по њему и законима владати, да ћу чувати јединство народа, независност државе и целину државне области, и да ћу у свима својим тежњама и делима добро народа пред очима имати. Тако ми Господ Бог помогао! Амин!“

Члан 129.

Након тога народни посланици положиће у седници скупштинској пред председником Скупштине ову заклетву:

„ја (име), заклињем се свемогућим Богом и свим што ми је по закону најсветије и на овом