Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : обнародован у бр. 142а „Службених новина“ на Видов-дан 28. јуна 1921. год. у Београду

| Члан 6. Никоме не може судити ненадлежан , суд.

Члан 7.

Нико не може бити осуђен, док не буде надлежно саслушан, или законим начином позван да се брани.

Члан 8.

Казна се може установити само законом и применити једино на дела, за која је закон унапред рекао, да ће се том казном казнити.

Члан 9.

Смртна се казна не може установити за чисто политичке кривице.,

Изузимају се случајеви извршења или покушаја атентата на личност Владаочеву и на чланове Краљевског Дома, за које је одређена смртна казна у кривичном закону.

Изузимају се осим тога и случајеви, у којима је, уз чисто политичку кривицу, учињено још неко кажњиво дело, за које је у кривичном законику одређена смртна казна, а такође и случајеви, које војни закони казне смртном казном. ;

Члан 10.

Ниједан грађанин не може бити изгнан из државе. Он се не може протерати у земљи из једнога места у друго, ни заточити у једноме месту, осим у случајевима, које је закон изречно предвидео.

Нико се не може, ни у ком случају, протерати из свог завичајног места, без судске пресуде.

Члан 11.

Стан је неповредан.

Власт не може предузети никакво претресање ни истраживање у стану грађана, осим у случајевима које је закон предвидео и начином како је закон прописао.