Учитељ

38

бивало већином, а штета се дешавала, чешће. Као сталан годишњи надзор, јесте једна грана државног надзора, коју су извршивали у почетку „директори“, а у садање време „ревизори“ или изасланици министарски. да „директоре“ узимати су различни људи и по спреми и по карактерима. Било их је свакојаких. Они су долазили сиромасима учитељима као судије страшнога суда. Једним потезом пера, они су или давали некоме крила, да де навише, или одсецали ноге, па да не може никако да се миче. Ова је страшна пресуда била изречена за врло кратко време, а најдаљеу року од 2 часа. Одвело би ме врло далеко, кад бих у појединостима написао „историји у ревизорства“ за ово неколико година. Али би и било у њој врло романтичних трагично-комичких сцена !!

Овај надзор био је готово без цељи, јер се њиме није ништа постизало односно бољитка наставе, само је се одучитељетва правило „директорско робље“

Ово је у главноме преглед досадањег надзора, од кога школа вије добила

готово ништа (до последњих ПОЕН

П. Надзор који се предлаже.

Надзору је цељ, да школа добије све што јој треба за наставу, и да се види како се и чему деца уче.

Да се она прва цељ постигне, није нужно баш Бог зна шта; треба да министарство просвете пропише које ствари и учила мора да набави свака школа, а општина школска да, има новаца и да овласти (избере) једнога, човека, који ће ове ствари и учила де набавци ц нисалчти. И односно прве половине цељи надзора, ја бих се из-

мирио са г. министром просвете ицрквених дела. Али односно друге половине, не можемо се лако измирити. А ево за што. Г. министар је вољан да надзор над. основном школом врше:

1. Управитељи школа (где је више од 4. школе);

8. школски одбори; и

3. наставници учитељских или средњих школа, или иначе друга лица из струке просветне, |

Ја ни сам за утравитеље школске с тога, што их не може бити по свима школама у Србији, (већ само где је више од 4 учитеља.) У једној земљи и – у једним школама не треба да буде никакве разлике. А кад је нешто за све немогуће, не треба га као изузетак — ни узакоњавати. И с тога нисам за управитеље школа, што ту долази учитељ у врло незгодан положај са друговима, па. се мора грешити или о дужност или о солидност на спрам друштва. А поред тога ако хоће њих да критикује и надгледа у раду, не може да врши свој — учитељски — посао школи.

Школским одборима дао бих араво старања о оправкама п подмиривању школа са свима потребама, као и о уписивању деце. А контролисање рада учитељевог не би им могао поверити, што би по селима дошли у одборе нешколовани људи, који не знају шта је цељ настави, и каква треба да буде; а по варошима такође то не би дао одборима, пошто и овде не би било сиремнит и залудниг људи, који би се могли одати само оцењивању рада учитељског. По мом мишлењу г. министар би учинио велику погрешку тиме, што би у школу и њен рад довео људе, који