Учитељ

5

онако, како би требало, и држе га за сасвим обичну и ништаву ствар. Те због тога, можемо повести најпре разговор: како неки људи држе стакло за ништа. Да узмемо на прилику прозорно стакло, и да поведемо разговор овако: Неки људи, а особито женскиње воле да гледају на прозор, а никад им ни на памет не долази, да је било времена, кад стаклених прозора није било, и кад људи нису имали још и многих других задовољстава и уго-

дности, којих данас имају. — Шта може да се деси при несмотреном гледању кроз прозорг — Може се стакло разбити. —

И сад можемо прећи на користи, које од стаклета имамо. — На прилику овако: ако је стакло разбијено, онда, кад на пољу дува хладан ветар, каква је од тога посљедица 2 — Може се соба разхладити, па ће свима који су у њој бити непријатно. — Нашто наводи човека та непријатностр – |На мисао даје стакло потребно, корисно. Шта треба радити да се та непријатност отклони» Треба звати стаклорезца да уметне друго стакло. Но може се догодити да на близу нема стаклорезца, или да се неможе одмах да нађе, а у соби не може да се седи због разбијеног прозора; те морамо чиме прозор застрети. Шта можемо дакле рећир — У соби је хладно, прозор је застрт чим било, али доста дебелим, што само не пропушта сувише хладноће; због тога је у соби мрачно, а не може се не да види на улицу. — Ето сад видите, како је некад важна ствар, која нам се чини посве ништавна; у соби је свима непријатно, сви су забринути и невесели, само због једног разбијеног окна. Ово је од прилике општи приступ за разговор о предмету који смо узели. А њему ћемо у опће још и ово додати; није само стакло но су и многе још друге ствари човеку од велике користи. — Свака је ствар дакле корисна, па за то људи и граде стакло; јер је природа животињи дала све што

јој треба; али је са човеком са свим дру- |

гче поступила. Она му је дала истина много више него животињи, али он то

све мора најпре да преради и дотера, и да удеси према својим потребама; зато и кажемо, да су сви човечији изналасци врло корисни за њега. да доказ тога ево ћемо узети стакло. Од тих премногих изналазака, које је човек изумео, неки му служе ва угодности у животу, а неки имају опет велики утицај на његово развиће. Ово треба разсветлити примерима. Џа какве би за то могли примере навести» — На прилику барут. — Но како ту барут за, пример да узмемо — Поменути употребу његову при разбијању стена, у лову ит.д.

А имамо тушта и других примера, На прилику: књигопечатњу, компас, телеграф, жељезницу и т. д. Пошто то поменемо, онда можемо прећи на специјални разговор који се односи на предмет за, разговор узети. Да ли се по спољнем изгледу стаклетовом, може приметити његова корисностег — Како нам се оно на први наш поглед престављар — Ствар посте проста, нпштава пи тако рећи не важећа. Ето видите, многе нам се ствари на први поглед чине сасвим ништаве, те зато и необраћамо на њих пажњу, а кад их мало боље проматрамо, видимо да су врло корисне. У таке ствари долази и стакло.

Разговор се може повести и са псторачне стране, узев у вид околности, које се односе на сами предмет. — Финичани су изнашли стакло (а преће бити да су га од Игипћана узели). Можемо дакле почети причом, како су Финичани седили на морском брегу око ватре, на којој су ручак готовили, и како су се изненадили, кад су видели стакло. — Од чета је се начинило стаклог — Од чистог кварцовог песка. — По спољњем изгледу тога камена, познајели се да се он може предругојачити у провидно стаклог Можемо додати и то, како људи ћушкају ногама кварцов каменчић с презрењем на улици, а и не помишљају, да ће може бити тај баш исти камичак додније носити на своме носу као наочари, или ће га ме-тути у свој прозор, или ће пити из њега. | — Да се од стаклета може обогатити,