Учитељ

95

нострано, погрешно и неосновано, и извести ту поуку, да никакву ствар не треба презирати, само због тога, што пам се она на први наш поглед чини ништава и неважећа. А овде је згодно рећи коју више о величини љуцке памети и како је ето љуцки равум из ситног песка, тако многе, разноврсне н корисне ствари произвео и начинио; и какви је преображај учинио у своме животу у сваком погледу; и какве је огромне промене у њему самом (човеку) учинило стакло, и како се због стаклета појављују успеси човековог 0о6разовања и развића. — Можемо поменути | и то: како је стакло ушло и у пословицу |

==

кад се рече: „Огледало са два лица“ и како се оно узима као символ прошлости, кратковечности, п најзад како огледала служе сујети и таштини многих људи а особито женскима и Т. Д.

Кад ми учитељи при нашем раду у шкоди имамо посла са физиком, астрономиом, и свим оним што сам поменуо овде, да ли онда о свему томе треба и да имамо појма, и да смо састакдетом толико упознати, колико сам поменуо — То ето остављам да ми сами на то питање и одговоримо, пошто о томе мало више и промислимо.

С. Милојевић.

и -

СР У БК.

Илустровани лист за младу српчад.

Бћда колђ пироти начнетђ печђ сапожникљ а сапоги шитђ пирожникђ

Данашњег је доба дезиза васпитање. Тако се чује од старих и младих п ко зна и ко не зна да чита. Обично се вели, узрок свима пороцима друштвеним: бели, патњи, несрећи, непоштовању старијег, сиротињи јесте васпитање, једном речи: васпитање је извор свију певаљалштина. У колико је ово истина, ми то нећемо ва сада претресати, јер нам тон није цељ, али опет морамо признати, да у васпитању лежи једна од најглавнијих чињеница за, препорађај и уређење лруштва. Кад то признајемо, опда и све оно што иде у прилог васпитању, да у будућим грађанима развија идеју: истине, правде, слободе, љубави, и т. д. — предусрећемо са највећом радошћу и топлином; у толико се онда више ралујемо појави „српчета“ једног весника младежи, који би за задаћу имао да духовно и телесно крепи млади нараштај, који би у току времена, низом бројева, разноврсном садржином давао | младим читаоцима што боље и зредије духовне хране. Пре но што пређемо па садржину „српчета“ да се упатамо, шта

су то дечији листови ; какву задаћу треба,

да врше; који је у стању на се такав сувише тежак посао да прими г Кад то решимо, онда смо и изнели мерило о које ћемо и мерити садржину његову.

Од новијег времена почело се је код нас што више поклањати пажња нашој доста слабој дечијој књижевности; место грубог механизма почела је корена хватати очигледна настава Довољно је само напоменути радове, чика Отеве“ којим се заиста може поносити дечија књижевност. Овакви и њему подобни људи почеше увиђати, да очигледна настава, вешто удешена популарна излагања према духу дечијем, и живи примери више вреде но сва разглаголствија и механична разгла бања, У тој цељи треба и покретати дечије листове, којима би била (опет да повторимо) задаћа: да у младежи развију морална осећања, докле да у младом срцу читаоца, растире искру љубави. истине, како према својој домовини, тако и према цедом човечанству; да своје читаоце што више упућују и навикавају на саморадњу као најглавнији циљ у васпитавању, из посећи свагда живе примере који ће им увек бити као углед и увек их руководити у мислима и пословима. То је више с