Учитељ

нема у води ваздуха, рибе не би могле. живети, јер и њима треба за дисање ваздух као у другим животињама. Напомене. Ови редови нису за читање, већ су упуства за огледе, које би требао да опроба и покаже својим ученицима, сваки учитељ, који би о ваздуху предавао.

126

' сити ове цевчице за, огледе,

Ко не би могао оварисати, да учини.

неки оглед, нек се само обрати потписаноме или уредништву овог листа, па ће добити опширније упутство, како ће поступити.

Ако би ко желео, да место чибучића |

или дрвених цевчица употреби стаклене

цевчице, које су много удесније, јер се у њима види, како се вода креће; може врло јевтино купити ове цевчице у трговини Стевана Павловића на Сави, илпу трговини Радовановића на малој пијаци. Потписанви ће с драге воље сваком удекад се само обрати. Исто тако ако би ко желео имати стаклену цев место дрвене (код штрцаљке и др.) може је купити у трговини Вучка Илића на теразијама. (Комад цеви дугачак 9 палаца или 24 см. за 0, 830 дин) Борислав Б. Тодоровић,

професор учитељске школе.

ЈЕДМА СВЕТКОВИНА ДЕЧИЈА.

Данас је у целој вароши особити живот. Све се живо спрема некуд. Спремају се мали, спремају се и велики; и не зна се ко је радоснију.

Три је сата после пб дне. Сав је свет изишао из вароши, и скупио се тамо на једном месту у пољу. Поље је увек лепо, али је сада најлепше.

Насред поља има као нека мала долазница, а око ње су мала узвишења скоро са свих страна. У тојсе равници на среди види некака кула с градом и шанчевима око себе. Овамо подаље, по страни, су други шанчеви, који су окренути онамо на кулу и нену тврђаву. Иза свега овога, са свих страна у наоколо, стоји силан свет, који ће да гледа. Иза света стоје неке зграде од дасака у којој је управа ове светковине, а онамо даље редом још неке

_ друге зграде. о којима ћу вам после казати шта су. А све је ово ограђено плотом, и сав је овај свет купио билету на вратници при уласку у ово — позориште.

Све живо ћути; све јетронуто до најдубље дубине срца; свакоме на лицу видиш некаки румел плам и весео осмејак, и баш по томе познајеш да оно, што очекују, мора бити врло интересантно. И с нестрпљењем очекују започетак ове свечаности.

Пред овом нестрпљивом и раздраганом публиком, ено онамо, по оним шанчевима у граду и око града, у куди и око куле. гамиже вила божа малих швапчића. То су ми војници и актери данашње позорнице. Они се спремају за рад. Њих ће ова публика да гледа. Са њих је све ово овако весело и живо

На кули се вије велика застава. Око ње су по шанчевима топови, и код свакога опет стоји пободена по једна застава. Место капа војници имају шлемове, и на, њима се вије перјаница. Шанчеви су пуни војника пн оружија; и по њима се вију заставе.

— Тин! Тин! Тин!.. Три је сата. Започиње се борба. Тврдиња је опседнута, и има да се отме... Тврдиња се не да... Напад, и одбрана .. Пешадија развила еву своју снагу. Артиљерија само „грми“... Борба очајна... Ено рањеника. Ено падају мртви... Ено болничара где их купе и носе... Ено „милосрдних сестара“ где им завијају ране и лече... Ено лекара. Ево коморе и муниционе колоне где пебану доноси!.. Та, слушајте очајни глас команданата !. Пали! Пуни!.. Ено паде један топ онамо у бранилаца. Он је погођен одовуд од нападача и „демонтаван“..,