Учитељ

14

надзор најбољи. И баш с тога сеп предлаже сада овакав надзор, који се

скоро ни у чему не разликује од пре- | ђашњег. Неки опет не одобравају да)

буле надзор сталан, а признију, да за надзорнике треба узимати стручне људе; дакле они оће надзор стручан али не и сталан. Са оваквим гледиттем ми би се лако помирили, само кад би оно било изведено до краја са свим конзеквентно; али они, који ово гледиште заступају, да надзор буде само етручан а не и сталан, чим се одмакну од прве тачке, одмах се удаљавају од начела на коме мисле да уреде надзор, Та неконзеквентност у извођењу, опажа се понајјаче онда кад почну рекрутовати те «стручне» људе за надзор. Они те стручњаке налазе онамо где их не може никако бити ; они стручне бирају из нестручних. Чак и одбор, кога, је просветни савет из своје средине изабрао да прегледа предлог овога за_кона, у коме су били одиста нати најстручнији људи у школским питањима, учинио је једну позамашну омашку овакве природе, дозвољавајући, да надзорниди могу бити и они који никад нису ни дана у основној школи радили нити учитељску школу учили. (У осталом тај је одбор изнео и предлагао у свему осталом врло добар и са свим сувремени надзор).

Овако разноврсна мишљења о надзору поникла су и постоје једино због неразумевања школског посла у основној школи, и ни због чега другог.

Да се питање о надзору основних школа реши онако како треба и како је за школу најпробитачније, нужно је пре свега да решимо друга два питања, иза којих одмах долази и то пи-

| тање као свршено и решено. Та два питања су:

1.) Треба ли онај, који контролише и оцењује какав рад да потпуно зна тај посао. Другим речима, може ли оцењивати какав рад онај човек који сам није мајстор тога посла.

2) Да ли је рад у основној школи такав, да се за њега треба нарочито стремати, пли је то посао за који се спрема добија онако узгред, учећи ма шта.

На првом питању биће сви сложни, јер ту не може бити друкчијег одгогора него да онај, који оцењује какав посао, мора бити и сам вичан томе послу и разумевати га до краја највећих ситница , инлче неће моћи нити ће умети оценити.

У другом питању већ има различитог мишљења. Али људи, који потпуно разумеју школски посао не смеју се никад обазирати на лајичке назоре о основној школи. По томе оно друго мишљење, као да за рад и оцену посла. у основној школи не потребује нарочите спреме, не може се ни узимати у обзир никад кад се води реч о школи и њеним потребама. Ту је меродавно мишљење једино оних људи, који су се

нарочито стремали и занимали питањима која се тичу основне школе; а сви ти људи, као стручни признају да за рад у основној школи треба се нарочито спремати, и да се на други начин та спрема не може добити. Према томе и они, који хоће тај рад ла оцењују и контролишу, морају пре свега, и сами бити спремни у томе послу. На послетку у данашње би лоба било ултимо глупости доказивати да за, рад у основној школи не треба се на-