Учитељ

пријатељ ручак, те они ручаше, гостише се, пише, разговараше, и у том разговору, прође неки 3 сата. Наједаред се сети трговац, да треба да иде, и кад погледа, у сат, он виде да има већ 3 сата од кад седи. Па онда рече побратиму да му поведу коња, а беше се доста и уплашио, јер ће моратп да омрвне, а мора да прође кроз једну велику планину, у којој има увек ајдука и разбојника. Пошто му изведу коња. он се опрости са побратимом и његовом породицом, и оде. Заборавио сам мало пре да вам кажем да је тај трговац имао и једног пса, и да га је повео и сад са њим — Пошто су путовали још једно 5 сати, дођу до планине, Таман они до планине, а оно већ мрак! Трговац ге беше доста уплашио, али шта зна сад да ради — пђате даље. Пошто зађе до у средину шуме, чу он неко шапутање иза једног великог жбуна, па ободе коња брже. Таман мало измаче, кад наједаред истрчаше из луга њих четворица, уватише коња за узде и викнуше на трговца: „паре, ! паре нам дај, јер ћеш сад погинути!“ Трговац се сирома уплашио па сав дркти од страха, па погледа час у њих а час у пса. Кад виде пас, како га жалосно гледа господар, и познаде ла је у опасности, онда ђипи па довати за гушу оног што држаше коња, па га обали» па скочи на другог те и њега обали и израњави зубма, а и трговац се онда 0куражи, па потрже леворвер, те. окреса на трећег и рани га, а четврти утече. Тада трговац ободе коња, те тако побегтоше у варош.

Ето видите децо, како је џас веран човеку. Да не беше њега, лепо ти, погину човек, но пас га избави.

Сећате л се и ви, како кад поведе неко дете псетанце, па кад дође друго дете код њега, те оће да му отме нешто (јабуку, крушку...) сећате л се како га пеетанце брани, уједа онога за ногавицуи исцепа, је

Сад ћу да вам изпричати још за једног пса, коме је име било „Бари,“ и који је

највише. добра од свију паса, људима,

Хоћете л да слушатерг Е! добро! Пазите! тамо далеко у другој земљи, има једно брдо, које је врло високо, и које се звало св. Берхард. (Висок је 1880 стопа) ' Поред тога брда водио је пут Преко целе године, тамо је било хрђаво време Кад је код нас највећа врућина, тамо пада снег. Тамо дува увек и јак ветар, па ветар тако навеје снег у рупе ин провале, да човек мисли да је равно. За то сироти путници кад пођу тим путем, пропадну дубоко у снег, колко је висока, ова школа, па после не могу, да се изваде из снега сами. Сви бити људи пропали, смрзли би сету и умрли би, но их готово увек неко спасе. Пазите да вам кажем ко их спасе! — .

Близу тога пута има 1 манастир. У томе манастиру седе калуђери и овај пас „Бари“ Ови калуђери склонили су се далеко од света те се моле Богу — и чине „добра дела.“ Шта мислите која су то „добра лела 2... Они заједно са овим псом (Бари) спасавају путнике. Пазите како они то раде: Свако јутро, кад устану,

они се помоле Богу па онда узме сваки калуђер по нешто, с чим ће да одгрће снег, (лопате, мотике, ашове...) па пођу заједно са псом к путу. Кад дођу, тамо, они пусте пса те он најпре њуши, да виде да л ће да нањуши траг од неког сиромаха путника. Казали смо — мало пре — да пас може врло добро да намирише. Сећате л' сер Џа ако пас намирише траг, онда почне да рије Чим он почне да рије, одмах дођу и калуђери, и помогну му, те одгрну снег, и тако изваде сиромаха путника, па га увију у топле огртаче и даду му мало леба и вина, те се поткрепи па га онда однесу у манастир, и тамо та чувају, док се добро не опорави, па га онда испрате.

Више пута не иду калуђери но испрате

учинио

1 Деци не треба казати овако висину већ упоредити висину овог брда, са висином неког познатог им брда, па казати: ово је брдо веће (мање) од тот и тог брда — 2 пут — 8 пути тад.