Учитељ

157

чекати да и у нас са свим, нестане Тих мана, које овоме свету овде већ изгледају смешне.

Али има једна ствар која не трпи од-

латање, и сваки њен час упропашћује.

нам године. То је један мали „паставни предмет,“ који је увек у свима народима и временима имао огромну важност, али му се готово никад није дао онај облик, који му припада, те за то му је и важност била увек релативна То је Гимнастина, а, ја ћу да кажем : здравље и тело.

Потписани је имао прилике да види, да се Гимнастика целе године не „предаје“ никако, па се само пред крај године или за „испит“ научи неколико покрета. На другим местима се предаје само онда кад је „час“ њен, и то врло ретко Најпосле, да рекнемо да се она свуда предаје, и да часова има довољно, па ајдете сад да видимо како се предаје. Читаоцима ће то бити познато по ономе како је њима предавано, а и данас могу видети где год хоће; за то мени неће бити потребно да им потанко причам све, но само да им кажем да се она у главноме свела само на разне „фигуре.“ На „рбву,“ на „барнама,“ на „ринглама,“ с ћуладма, п т. д. раде сесамо разне „Фигуре,“ то јест неколико покрета у разним правцима и облицима. Рецимо најпосле ла се на овим справама учине заиста баш сви могући покрети, и даје „гимнастика“ ту учинила своје. Али је питање: колико ми имамо школа које имају све ове справег Имамо неколико средњих, и ниједну основну школу! Па је ди онда учињено шта ваљар Чини ли „Гимнастика“ своје

Чудо је дивно, да су важност телеснога, здравља још стари Грци врло добро појимали, али да се ни дан дањи опет готово нигде не поклања телу и здрављу онолико пажње колико је заиста заслужује. На статуама грчким из онога доба и данас се види, како је сваки мишић на телу обележен тако, да их је само најсвестраније вежбање тела п најпотпуније здравље могло да створи. И биће насигурно да су је они најбоље појмили и дали јој

најбољи облик. То се види и по њиним ондашњим школама и по њином нечувеном јунаштву.

После старих Грка изгледа како да су сви народи средњега и новога века заборавили прави значај телесних вежбања, него су само подражавали Грцима. да то је и Гимнастици дат и друкчији и мањи облик.

С напретком природних наука а нарочито Медицине и Хигијене, Гимнастици је опет повраћен њен значаји у неколико јој облик поправљен. Али то је све учињено само у теорији, а у практици, негде више негде мање, али у опште готово свуда није учињено ни пола онога, што потпун и свестран развитак и напредак телесни захтева.

Потреба гимнастике је у овоме: Ви на пр. предајете деци: Очигледну наставу, 30ологију, Ботанику, Минералогију, Физику, Кемију, Рачун и Математику, Геометрију Географију, пи Космографују, Историју, Религију, Цртање, Краснопис, и тако даље. Али ви ту вежбате само живце. Ви ту развијате само разум, и, рецимо, још утичете и на срце, и морал. Организам је човеков врло сложен, а ви сте од свега узели само живчану систему. Сад се видело, да ви не можете ни живце потпуно да развијате кад вам је остали организам неразвијен и слабуњав, Сем тога видело се, да ви ту целину органску не смете ни да цепате, па да узимате само један део његов — живце, већ морате да је узмете целу, онаку кака је. И ко хоће право развиће, правилно образовање, он мора да развија упоредо и подједнако све делове тела, цео организам, а не само живце. Излази дакле потреба, да се поред развића духовнога заведе развиће осталога организма, да се поред свих наставних предмета што их ви предајете, заведе и гимнастика, развијање тела, здравље телесно.

Сад да запитамо: да ли онака гимнастика у „фигурама,“ неколико званичних покрета већином у затвореном прбстору и прашљивој соби, пуној угљене киселине