Учитељ

а

222

јединих наука упоредо са класи. наука. Ограничимо се сами на начелна питага по овој ствари т.ј. на то како се придобијало и развијало људско знање. То једно. Друго, како се сређивало то знање или како су науке осетиле да су рођаци и откуда најзад класификација паука.

У моме чланку (стр. 1490.) казато је, да се човек служи из принципа самодржања, дедуктивним методом из готовине внања кад нанђе на пеки нов Факт, кал му је дакле потребно да се упушта у решавања питања из спољње и унутарње стварности! — Он Философише. Ранији периоди сведоче о заблудама које су се утврдиле услед таквог априорног мишљења о мртвој и живој пртроди. Наука је била у повоју а научне истине слабачке ла сеодупру утврђеним заблудама у друштву. Контов закон три мене у развићу духа има ову основу — брзог априорног машљења Кад сада додамо овоме још и услове под којима бивају испитивања природе: ти су личност и друштво, онда у аналази и синтези мисли оба чиниоца утичу и боре се. Али је личност у друштву њему потчињена дакле друштвеној сили, онда сви изливи и искази духа какоу науци, појезији, вештини и књижевности стоје под њиме. Свакојако опет с друге стране у току времена излучава се из друштва све већи и већи број група људи који почињу утицати са своје стране на друштво својим искуством, испитивањима и новим доктринама, те се тиме почиње мењати гледишта о једној и истој ствари. Ето тако су у поступности замењена религијозна генералисања и апстракције генералисањима метафивичким а ова опет позитивним по размеру, по коме су у разним областима наука учињена озбиљна испмтивања над редом ствари и појава, тде се у свакој опажа како хоће ма у ком ступњу развића да иставља општа начела, која гутају у себе све појаве из своје области.

Тако сада све ове мене јасне су последице једног и истог начела као оно три узастопна звука, који су постали услед

о А

већег и већег трептања у једној секунди. То начело ми ћемо да назовемо начело задобивања све веће ц веће силе.

Из тих разлога ја црпим уверење да је основа класпф. науга по овој двојци Философа истинита, јер она представља нов период философије као науке за који се период срочно велики умни капитал од толико векова, а принцип који је утицас на разеиће наука за. себе постао генерални, по коме су уређене науке оним редом у колико је која пре ушла у земљиште злраве логике. У томе ја наодим сагласност између развића наука и класификације. У осталом да пе би ове опште речи прошле без примера, затражимо понменце оне науке које показују како се сагласно реду класиф, наука једна по једна одлучавала у историском развићу наука.

Тако математика, она је прва излучила, из конкретних случајева здрав логички квалитет а отргла се матаф, и теолошких спекулација. Физика са механиком и астрономијом друге, и, кад је човештво стекло овај капитал, онда, (изгледа као да је за њега требало највише радити) је наступила могућност да се развије и 30ологија и Ботанака и Минералогија а тек у нашим временима психологија и социјологија; то ће рећи, да се и развитак наука слаже са класиф. наука до извесних граница.

Наравно, кад су науке у своме развијању логичка зависиле од матем. Физ. и мех. и кад се науке ставе у ред како би једна од друге зависила, онда ваља признати још и то, да се развиће наука не слаже до конца са класиф. наука, по што је свака класификација, више мање вештачка а не природна, али, треба имати на уму с места и друго начело, начело узајамности, начело реакције као основни пренрип механике који показује да: кад једна појава следује за другом неменовно, онда не постоји само логичка след узмеђу те две појаве као узрока и послетка, но да су онии узајамно везани у своме кретању. Логичка след појава и узајмица