Учитељ

232

квара онда, кад дете може да разуме сршски језик. Али питање је сада, оће ли моћи један учитељ, који има још са три разреда да ради, да изучи дете за неколико месеци, да разуме српски језик и да га до краја године још научи, да чита Буквар, Читанчицу, да разуме до 10 или 20, и шта више, да зна још „Отче наш“, „Богородице“, заповести „божије" и. на словенском т српском језику; дакле да једно дете од 6—7 год. учи да говори за једну годину на 8 разна језика: српском, словенском и влашком. Заиста нешто грозно. Кад би неки стран човек прочитао распоред ових школа, он би морао помислити да су то одвећ даровита деца, кад могу толико да савладају, међутим кад би дошаоу школу, он би видео, да има ђака, који 3—4 год. уче па још не знају да читају, незнају да говоре, и не умеју ни најпростије рачуне да израде. А зашто то Зато што смо га одмах у почетку оптеретили предметима, и тиме смо учинили збрку у његовој глави, — прекинули смо неров природни развитак — и тако смо од детета створили умног богаља. Ово који су походили ове школе, али нам изгледа чудно, како могу поједини да кажу да је то „шпекулација учитеља“ да добије добру оцену За што та господа нису хтела мало боље да испитају узроке овога, па би видели, да су ови ђаци увек слабији од осталих, који не понављају разред.

Сад да сведемо све, што смо казали о овом распису у неколико тачака.

су опазили млоги надзорници,.

1. У опште је дакле и овога расписа, као и онога првог, — као што сам мало пре казао та мана, што почетна настава није удешена према умном развитку дечијем, и нема никакве везе са њиме, те због тога место да га развија она га још горе затупљује.

Друга је мана та, што не одређује, колико је то време, за које учитељ треба да спрема ђаке са српским језиком, и да ли треба за једну годину да сврши све, што је прописано распоредом, него је тиме остављено широко поље и учитељима и ревизорима, да га различно тумаче и разумеју, те услед тога догађају се сукоби између једних и других.

Трећа је мана што се није обазирало на то, је ли могуће извршити све ово према данашњем уређењу ових школа, и према околнос има, у којима се ове находе.

Али највећа је погрешка учињена

дневником, који сеф препоручује овим ЧЕ

расписом, јер он долази у највећу противност са самим расписом, и са разгви'ком дечијим. Из овога се дневника јасно види, како наши „озго“ познају ове школе и околности, у којима се оне налазе, и како познају тешкоће, са којима се морају борити учитељи ових школа. Он нам даје јасну преставу, да су сви наши закони и расписи већином канцеларијска комбинација и копија са стране, а не дрпљени из живота наших школа.

Да би нам ово било јасније, ја ћу изложити садржину целог тог дневника.

од речи до речи. (ОВРШИЋЕ СЕ),