Учитељ

и

копају креду, они одвајају крупније камење рукама, и бацају, Кад се накопа доста креде, онда се све то истуца ситно да буде као брашно Посае се мете у једну велику кацу, па се озго наспе коде, и добро се ивмеша да она вода изгледа као млеко. Кад се добро измеша, онда се остави, да се сталожи. Тако стоји дан два и вода се опет избистри, а на дио каце сталожи са песак и креда. И то песак на дно, а поврх њега креда, па озго вода. За што баш мора тако да се сталожи» — (Што је песак најтежи). Сад се вода одлије, па се извади чиста креда, а песак са извади и баци. Тако се креда очисти од песка и каменчића.

После се креда опет осуши, па се опет истроши, да буде као брашно. То се брашно замеси са водом, те се направи као тесто, или као бело блато. Тесто се мете у калупе овако четвртасте, шупље (показати од артије или дашчица направљен четвртаст калупчић, коме је шупљина, као и дебљина креде.) То се после стегне, да се оно тесто боље сабије и остави се да се осуши. Ако се хоће да креда не буде млого мека, те да се троши, кад се њоме пише, којом ваља да се замеси креда, и по мало „гумнарабике“. (Ако деца не знају шта је гумиарабика, онда или објаснити или само место тога казати, мете се мало неке смоле). А за што ли се то мећер (Да се боље слепи те да је чвршћа). Кад се креда у калупчићима осуши, онда се ваде из њих овакве четвртасте шипке, које се после слажу у сандук и тако се после носи и раепродаје.

Ето тако се прави креда.

Креде има и код нас (у ужичком окр.) али се не прави јер нема, ко.')

Пропитивање.

А кад се пропита ово довде испричано онда. · 1) Чуо сам да се у ужичком окр. баш и прави креда за употребу, али како и да ди је то истна, не знам. Ако је истина, онда нека ко год отуд опише то и тиме попуни ово предавање. .

онда се мете у ону воду, |

4

Знатеди шта је то „увеличавајуће стакло“ > Ко је чуо за тар — Ко зна шта је тов.... То је мало отругло (или боље: котурасто) стакло, као год зрно од сочива — дећа. Исто зрно од сочива. Онако на срадини дебело, а по крајевима тање. Такво стакло зове се увеличавајуће. А знате ли шта та тако зовур — Кад се кроз таково стакло гледа ситни песак, онда она мала зрнцад изгледају као каменчићи, кад се гледа влакно, оно изгледа као кончић; и т, д. (још неки пример навести). — Све, што се кроз такво стакло гледа, изгледа веће, но што је. Зато се и зове „увелићавајуће стакло“. Неки зову тако стакло „сочиво“ зато што личи на зрно сочива. — Ја рекох да све изгледа веће и друкче, кад се кроз увеличавајуће стакло гледа, а знате ли како изгледа креда2г Ево како!

Кад се креда полако истуца, па кад се после она прашина гледа кроз увеличавајуће стакло — онда се види да то није обична прашина, него су она бела зрнца од креде све неке љуске од малих, малих шкољчица — пужића. Неке су љуске веће неке мање; неке дуже, неке краће, али највише тих љушчица су котурасте. Ево на овој слици је насликано како изгледају ти пужићи и шкољчицоу креди, кад се кроз увелич. стакло гледа! (Показати слику на стр. 74 у Минерологији Покорнога, превод Џецићев). — Ето видите шта има у креди и од чега је крела. Чисто човек да не верује очима, да прашина у креди није ништа друго него ситне љушчице од малих, малих пужића и шкољчица.

Пропитиваљње.

Кад су људи кроз увеличавајуће стакло видели од чега је креда, њима је то било чудновато. Какви су п од куда толико млого пужића и шкољчица у креди! Млото су мислили и примишљали о томе. Но ево како су се учени људи сетили 0откула и како је морало да буде! Ученн људи су гледали свакојаке ствари кроз