Учитељ

_

ПРЕД УЧИТЕЉСКУ СКУПШТИНУ.

Сва друштва, све заједнице, које су у нас и у осталом свету до сада постајале, и које и данас посгоје, истављале су себи као цељ срећу, бољитак и напредак или оних, који се удружују, или оних који су у каквој беди и невољи, или срећу и напредак свога народа или читавог човечанства ит. лд Историја би могла да броји један велики низ таквих друштава. И у самој нашој малепој младој држави било је, а има и данас, разних друштава. Свако од њих ставило је себи у задаћу попостигвуће какве више, племените цељи. Ако би се упустили у испитивање оних узрока, да у појединим државама и међу појединим народима, мора имати и таквих друштва, која имају за цељ узајамно материјално помагање, онда би отишли далеко. Онда би морали узети на нишан цео један државни поредак, подврћи га критици, и доказати да је он неправичан. Чим би то доказали, одмах би доказали и то, да онај који ради треба да. има, и да је према томе свако друштво, које се оснива ради узајамног помагања производ хрђавог уређења и неправде у једној држави. Друкчије стоји са друштвима, која постављају себи у задатак постигнуће какве више просветне цељи. 0 њима би се могло говорити са другога гледишта.

Ми не можемо, а није овде ни место, да се упуштамо у детаљно претресање оваких питана, као што је ово, којега смо се сад дотакли. Ово неколико речи, што смо их поменули, ишло је тек узгред као малена пот-

пора ономе, што ће ниже еледовати,

Морамо напоменути само још то, да свако друштво као год што има узроке свога постанка исто тако има и узроке свога нестанка. Међу узроке нестанка каквог друштва, врло често. и готово најчешће, долази немар, неразумевање, нерад, незаузимљивост и неистинита оданост самој ствари, само оној цељи, коју неко друштво као свију истави. По себи со разуме, да може бити и таквих узрока, који не излазе из самог друштва, већ који долазе с неке друге стране, али у таком случају друшиво престаје без сваке, своје сопствене, кривице за свој престанак. На против кад какво друштво престане узроком, који произлази из њега самог, онда сва, одговорност и остаје на њему. Оно доказује, да у себи није ни имало снаге ни услова за свој даљи развитак и опстанак. Одмах се обелодани и сва она натегнутост и неприродност, којом је оно постало, и његова целокупна Физиономија изађе свету на видик. Оно постане или предмет сажалења, или поруге и срама. Тешко њему и у једном и у другом случају !!

Да пређемо сада на главни задатак овога чланчића. Објава, која је од стране управе учитељеског удружења, над њим отштампана, казује сваком о чему ћемо ниже говорити. Постанак учитељског удружења биће већ сваком п03нат. Неће бити с горега да поновимо мало исторпце.

Учитељство у Србији, као и у свима другим земљама, има своју жалосну историју- Али готово може се рећи, да су последње деценије године биле жалосније за учитељетво у Србији него