Учитељ

ресултати, који .ће се постићи услед сталне и мудре организације целог учитељства, могло би се судијлиин о величини значаја. Но ми нисмо вољни да у напред ништа проричемо. Знамо само једно као сигурно и то можемо поуздано казати, а на име: ма какав био устав организације, макар он био тако добар, да не може бити бољи, опет ће он бити мртва ствар без икакве вредности, ако не буде живота, снаге, воље, заузимљивости и памети у оних, који га створе, и за које га створе. Ово је већ сваком позната истина, да све зависи од људи, и да је све у људима и њиховим делима, а ништа у голим правилима. Правила ове врсте, као што ће бити правила учитељског улружења, нису ништа, друго, него један уговор угљављен на основу логовора. Та правила дакле неће бити нешто наметуто, као што то бива случај са народом, кад му се по некад кроје правила, те с тога ми и мислимо, ла ће правила учитељског удружења, која, утврди скупштина имати ону срећу и оно поштовање, које имају сва правила углављена на основи општег споразума.

Културна историја

Историја човечанства почиње евуда не са златним, већ с каменитим добом.

Заистанство нам показује рајску башту као врзиште сурових орда у борби с глађу и дивљим животињама. сКена је подјармљена, старост забачена, оскудица порађа, људождерство а сујеверје га санкционише.

Иза овог прадоба дошло је антропоморФфно |

геевећсћће ппа Хабшлутавепзвећаћ. Гетр21е 1878. „Рле Хеце СбезеИзсћаћ«. 11. 1880.

292.

Да кажемо још нешто. Не може се одрећи, да је цео овај посао, који учитељство предузима скопчан са жртвама од стране учитеља. Али баш то и јесте оно, са чиме се учитељи могу поносити. То баш и јесте доказ да су учитељи загрејани љубављу према једној ствари, као што је удружење за заједнички рад и обавештавање. Учитељи имају мало, и од оно мало што имају они опет жртвују, троше и дају на опште добро. И за цело је бољи овај новчић што га учатељ жртвује, него „злато Фарисејско.“

Да завршимо овим речима:

Учитељи треба да скину сву ону одговорност са себе, која се тиче њих самих, па ће онда моћи са светлим образом стати пред лице народа и пред. лице историје, јер су шесет година јасан доказ колико су се дгуги бринули за школу и учитеље. По томе можемо слободно рећи: Тешко ономе, који за собом односе проклетство народа или историје а не похита на збориште, где ће се радити на бољитку школе, а тиме на срећу и напредак свога на-

——наиииш=————_—__—-

и природне науке.“

доба, које се огледа у омирским песмама. Све природне појаве персониФиковаху се, свеколико схватање природе не беше ништа друго до једна величанствена, мистиФикација. Још се ми нисмо ослободили од утицаја тог антропоморфног ступња гледања на природу, јер чиме се разликује Ђ. Брунова наука о монадама, коју су

» По предавању Емила „Ги Боа-Рајмона Киј- | ИДР И ПООАТА Вао Кине ари

| душа Лајбниц, Хекел, Целнер, Кашпари

и други, — чиме се разликује од античког