Учитељ
ПН
личите. Зар од највећу погрешку, да. би најбоље и најправичније — по мом
буде казна затвор за по дана или цео дан % Није правично.
Још има да проговоримо — за сад
о једној радњи у школи, која није законом уређена, а која знатно утиче на успех у старијим разредима. То је оцењивање успеха ученика, и њихов прелаз у старије разреде Да ову радњу ваља регулисати, навешћу неколико примера из практике појединих учитеља. Неки учитељи (нарочито по варошима, где су разреди подељени), пуштају већином сву дсду у старији разред. Овим својим поступком они би хтели да докажу, како су ваљани учитељи и како су спремили сву деду за старији разред. Да ли је овај њихов посупак природан и правилан, може преставити сваки, који зна шта су различни организми и њихове индивидуалне особине. Други учитељи нарочи:о по селима, а по неки и по варошима — задрже знатан број леце да понављају разред, како би друге школ. године имали што већи број 60љигх ученика. А има и таквих учитеља, који са свим савесно поступају при оцењивању успеха ђачког и пуштању деце у старији разред.
Добро би било, да сеу основној школи заведе начин оцењивања ученика, који је узакоњен и у свима осталим заводима. Сваки учитељ треба да бележи месечни упис сваког ученика. А према одтовору ђачком — на годишњем иепиту — да забележи опет " оцену, (ака је сам ревизор не забелењи). Ове две оцене (годишња и испитна) да решавају способност за старији разред. Али како и овде може да буде по нешто „спекуладије“, било
намеродавном мишљењу да ве ју почетку школ. године испитају сва деца, која су прешла у старији разред. Испите по варошима да изврше: учитељ, који је деду учио; учитељ, коме се деца предају, и учитељ који није заинтересован. Испит да траје најмање пола дана. Резултат све три белешке (сумиран па подељен на 3) да пресуђује спремност или неспремност ученика. Оцене би сваки члан бележио засебно, а после их завео у списак, у коме су деца пописана. Овај би списак потписали сви чланови испитне комисија, и оставили га после у школску архиву. По селима исту би комисију састављали: учитељ, старалац школа и један најписменији човек из шкеол. општине, кога би бирао одбор „политичке“ општине у којој је школа.
Признајем, да би овај посао био мало теретан за учитеље који бу и онако оптерећени са многим школским и црквеним пословима. Али тврдим, да је ово једини пут, ла се добије потпуног уверена, јесу ли деца спремна за разред, у који су спроводена. Овим би се начином учинила правичност : деци, њиховим родитељима и стараоцима, и учитељима који децу примају.
Већ сам готов са мојим жељама, које изнесох на видик и оцену и другима, желећи да се уверим: јесу ли ове моје жеље умесне или не, и би ли школа што добила, ако би се оне чу-
де на надлежном месту.
Да сумирам у кратко оно, што изнесох у овом чланчићу.
Ја сам желео, да се основ. школа
уреди приближно онако, као и друге