Учитељ

358

деци „лепе примере.“ Па се онде као баца кривица на „неваљалу“ децу, а не пита се које крив што су она неваљала. О људи, људи, та нико од добра не бега/!..

Тако је у оном случају, кад деца бегају од школе. Сад да видимо, како је онде, где децу други неко од школе задржава.

Кад деца не остају од школе од своје воље, него их други неко задржава, онда је мало другче. Ту онда деца опет нису крива, као што нису она крива ни онда, кад бегају од школе. А ко задржава децу од школед — Обично родитељи, или дечији стараоци и 7. д. А зашто родитељи задржавају децу од школе, Место одговора на ово питање, ја ћу да наведем неколико примера из школског живота, неколико обичних догађаја из школе, из којих ће се јасно видети како деца остају од школе и зашто их родитељи задржавају код њуће, а не шаљу уредно у школу.

Ево тих примера.

Мој ђак ТУ раз. Лазар Вељковић врло често остаје од школе. Некад '/, некад 1, 2, 3, + и т. д. дана. Учи се ни добро ни рђаво. Да долази у школу редовно, био би добар ђак, овако је осређан. Отад му се доселио пре неколико година овде из Велеса, а сиромах је. Занима се земљорадњом, а понајвише сади дуван.

маја ове год. по подне, кад сам ушао у школу, код врати ме чекаше Лазар. Зато што 8'], дана није био у школи, мора да ме дочека код врати, да ми каже где је био.

А-тде си ти Лазо ово 3 данаг

Он ме погледа право, па обори очи и рече: Није ми дао отац господине.

А што ти није дао“

— Па оставио ме, да му помажем да сади дуван.

Ама ти тако често остајеш Лазо%

— Па неда ми отад Г.

Ја се помислих: шта сад да му радим '! Да га казним није крив,а да га не казним, мож да ће се другима неки пут прохтети да сами остану, кад виде да се тако може. Бејах нешто нерасположен, па ме готово мрзаше да резонирам млого о овој ствари, но прекидох кратко. Рекох му:

Иди на место, па ћеш остати до 6 с. у апсу.

Он оде ћутећи.

Кад сам после 5 сати пустио децу, застадох, док сва деда одоше. Оетадох у школи сам са Лазом. Он седи на месту оборио главу, па ћути. Ја га упилах :

А што Лаво да останеш 8'), дана од школе; Он устаде ћутећи и са обореном главом. Зар не видиш да то не ваља за тебе Ето данас си дошао, па не знаш шта сам ја овима другима причао за ово 3 дана, па видиш да како који дан, ови други све више знају од тебе; а кад би и ти долазио сваки дан, и ти би знао као и они.

Он поцрвене и пола кроз плач ми одговри:

— И ја знам г. да је горе за мене, али кад ми не да отац. Ја волим да учим него да садим дуван, али кад ме отац тера.

Па твој отац, може бити не зна, да то неваља за тебе. Што му ти не кажеш, да волиш у школу %

— Ја му кажем г., ама ми он опет не да.