Учитељ

961

сту и бујају, те после њене смрти рађају | велика дела; па и ништа од свега овог да им не остане, довољно је само да је се сете, па ће је одма обасути благословом. Право је казао један мудрац, да је утицај ваљаних жена довољна просвета за један нарол. Мати је права учитељица детета; још јој на руци можеш познати како ће бити дете кад порасте и уђе у свет. Човек је мозак човештва, а жена му је срце; човек расуђује, а жена осећа; он је сила и снага, а она је весеље, утеха и накит. И у најобразованијих жена мудрост потиче из осећања, а осећањем св. пак исказује читави карактери човека. | Човек пуни ум и памет, а жена лејствује | на срце; она учи дете да воли, а човек да познаје.

| | |

„Нико није имао толико утицаја на мене колико мајка“, вели Наполеон Велики; „она је нешто добрим а нешто злим умела да ме научи љубави, дурашности и послушности.

Управитељ у једној од највећих радионица (фабрика) у Инглезкој прича се, да при примању ученика (шегрта), прво упита за матер, а за ода и не пита. Кад је мати добра, уверен је, да ће јој и син бита добар. Отац може и да пође хрђа-

ће бити добра; а код најбољег ако је

| мата хрђава и деца ће бити хрђава.

(0 великим женама не говори се истина толико млого, као о великим људма. Чувење само о добрим женама, чини нам се да поправљају карактере деце, и чинећи то, учине више, него да су написали бог зна каку књигу или нацртали бог зна каку слику. Истина, да жене нису свршиле никаке велике послове; оне нису написале ни Илијаде ни Хамлете, нити су озидале цркву Св. Петра, нити су насликале последњи суд, ниту су измислиле тешкоће и парне машине; али место тога оне су учиниле нешто више, оне су на свом крилу подигле по одгаиле правдољубиве и добродетелне људе и жене, који су најдратоценији накит целог света.

Лако би било покуппти примере толиких државника, војвода, песника и свирача, који су најлепше стране свог благородног карактера добили мајчиним утицајем. На крају биће на свом месту, ако додамо речи једног знатног Инглеза: „Све што од оца, наслеђа имам то ми је малена снага и лице које личи на његово; али ако кол мене има што год, што је драгоценије од злата целог света, то ми је од мајке; нека, јој Бог да у рају населе што је у мене усадила тако благтородан дух.

превео Нин.

вим путем али ако је мати добра, и деца

МЛАДИЋ Предавањо за

Ја сам вам пре неколико дана причао о богатом Лазару, а сад ћу вам причати другу причу.

Тамо далеко на источној страни у втроши Наину живила је одавна једна удовица, која је имала једног јединог сина. Син јој је био мали, кад је она остала удовицом. За њу и за сина није било никога који би се бринуо како за њиинхово одело, обућу, храну итд тако и за све друго што им траба, па да живе. Она

У НАИНУ

| и || разред.

[| је сама радила и зарађивала за све што им треба, и једнако се бринула за свога јединца да га очува, јер се надала, кад она остари те не може више да ради, да, је сип помаже и да је чува. Тако је мати очувала свога јединца до 18 година. Тада је се младић разболео и боловао је тешко, а мати је готово и дању и ноћу трчала те тражила лекове само да подигне свога јединца; али није могла да му помогне. На скоро јој јединац умре.