Учитељ

чим везати, јер он стоји у множини гласова оне речи, с којом ђоја ми хоћемо да, вежемо наш глас да би та боље запамтили. Ето нпр. узмемо тај глас ц. После дугих апстракција ми га пронађемо у речи црква; али каква ће нам веза бити са том речју, кад ту ума још. гласова као рано воље

По предавању пак кад хоћемо да се упознамо са једним гласом немамо тако рећи шта да апстахујемо. Ми имамо само предмет, причу ит д но они нам сами про"зводе наш жељени глас, и то само тај једини, с којим хоћемо да се упоз намо. Ту нам је веза готова и јака : један предмет један глас. О већој стварности, лакоћи и бољитку овог начина сведочи нам и то, што се ми овим путем упознајемо тако рећи по физолошком постанку тласова.

И од свега овога, дакле, излази, да поступак, по коме је ово предавање неведено, има далеко веће педагогћескн вре

о

„Упутству.“ Ту, мислим, не може бити спора. Једини против разлога, који нам се може изнети то је: да ли се овим путем могу деца упазнати са свима гласовима 2 То је питање код кога заиста треба, застати. Ја сам у моме тражењу и испитивању за већину гласова нашао. по у практичним предавањима извео, а за неке нисам могао. То ме је и посудило да ово питање овако пред читмоце изнесем, как» би дао прилику свима онима који се овим питањем интересују и којима лежи на

срцу напредак школе, да се овим питањем мало више позабаве, е да би се за све гласове дошло до повољних резултата.

А ако нађем одобравања и код осталог

читалачког света, ја ћу покушати да израдим цело упуство са Букваром.')

Још нешто. Ја с овим не мислим да сам пронашао „камен мудрости.“ Не. Ја само мислим да би се с овим далеко боље усавршила тласана метода; она би онда постала : чиста гласана метода.

М. М. Протић.

1). Расправа о »тласаној методи« читана је на

дности. нежели што се то добија 10 одбору београд. учитељ. 19 ов. месеца.

НА ЗНАЊЕ Учитељима и учитељицама,

Кад сам прочитао „Историју општу за основну наставу“ од г. Петра М. Никетића, учитеља, уверио сам се два пута виле како је доиста настала, потреба да се за нашу основиу школу изради „Историја општа.“ Добивши ово дупло уверење трудио сам се, да у својој глави замислим тако дело, које неће бити само стицај цитата из каквог повећег дела наших средњих школа. Јер у таквом смислу израђено дело пре би се могло назвали изводом каквог вредног ђака средњих школа, но „Историјом Општом“ за основну школу. Овакав извод био би ђацима основне школе то исто што и „Катихизис“; слабијим учитељима —- пут пун џомби; а способнијим учитељима —- Костур, нешто што наличи на човека а није човек, — Имајући у виду све ово, подухватио сам се да извршим свој план који сам заснивао после свију покупљених па за тим одбачених мана оне књиге, која жели да се назове: Књига за основну

школу. Дакле, предузео сам на израду књигу: „Историју Општу.“

| | 4 ] | |