Учитељ

ж Као што читаоци из овог

ња виде, овај се начин у неколико (ако не у многоме) разликује од досадашњег, који је по свима нашим школама

уведен. С тога сам науман да неколико,

речи, ради објашњења, проговорим о овом предмету.

Нема скоро ни једног предмета у педатогпској струци око кога се просуло толик млогд. речи, као што је. „Наставни метод при читању и писању у Граз, осн. школе“ Ова се највише опажа од појаве тако звани Филантропа (човекољубаца) у првој половини ХУШог века на челу којих стајаше Базедов. Но у колико они заслужују хвале истављајући то питање на „дневни ред,“ у толико опет њиов рад није могао да потреви главну препону на коју је требало ударити Они су свој рад цигло управили на оно, што им је највише падало у очи, а то је на онај нечовечни начин поступања тадашњи „магистара“ спрам деце, који их је тирански злостављао и убијао сваку клицу за даљи духовни развитак. Против тога су они устали. Али тадашњег наставног метода синтетичног — с изговарањем имена слава, они се нису ни дотакли. Они су само гледали да зовечијим поступком и ђоја неким интересантним начином и у игри, упознају децу са словима, док је то у самој ствари било „скроз неприродно и · системисано у неке голе Форме и класиФикације без икакве занимљиве садржине.„') Од тога доба откад покренуше Финалтропи ову ствар, овај предмет узе веома велики полет, пи до сада се многоо томе писало и говорило; па и дан-дани води се жива препирка у књижевности међу педагозима где где у неким појединостима, а негде богме п у начелу.

У нас постоји једна једита књига од ове врсте; а то је: „Упутства за предавање буквара“ од Н. Ђ. Вукићевића, која, је и ручна књига учитељима при преда-

70. Д. Поповић, »Бугварска методика у Срба.«

| вању овог предмета. У њему је изведен предава- |

Фоглов метод,.који није ништа друго, до стари жакотов који је поправљао Селцман, Кренеф, а по овом је опет нај боље тај метод обрадио директор лајпцишке школе Фогел, по коме је доцније тај метод и добио име фоглов метод"), Овај се метод данас сматра као најбољи, и он није уведен само кад нас; он је уведен и по свима школама у целој Германији. Овај се метод још другаче зове и гласани метод. Па у чему је разлика и3међу овог начина, који ми сад у овом предавању изнесмо и онога, који је данас код нас по школама заведен» — То ћемо сад показати.

Ми рекосмо да се овај метод зове још и гласани, а то с тога, што се по њему деца упознају с гласовима. И ово је предавање, које изнесмо израђено по гласаној методи. Сад је питање: какав је поступак у једном, а какав у другом, док се деца упознаду са извесним гласом > Затледајмо у „Упуство!-... У упуству је глас ц везан за реч црква; у предавању је глас ц везан за предмет миш. У упутству се до гласа долази помоћу реченице, речи и слогова: у предавању се производи цигло један глас — онај који хоћемо. Ето то су две кардиналне разлике између „Упутства“ и овог предавања. Па које има веће педагоглске вредности 2 Све оно што је лакше и стварније, то има и веће педагогћске вредности. А који је лакши и стварнији од ова два начина 2 — Ајд да видимо! —

По „Упуству“ кад хоћемо да се.упознамо са неким гласом треба нам претходно да апстрахујемо реч од предмета, затим да апстрахујемо слогове од речи, повле да апстрахујемо гласове од слогова и напослетку да из множине гласова узмемо онај глас, с којим Хоћемо да се упознамо. Дакле, као што се види, све је само апстракција. Но то није све. Кал већ пронађемо жељни глас немамо га су

>») »Методика.« дра Ф. Дитеса у преводу Шап-

Гласник срп. ученог друштва « књ ХХХУШ. с. 4. | чанина, стр 154—158.