Учитељ

КЕ

неблагодарних страсти и штетних афе- |

ката.“ — Овоме нам не треба више коментарисања. Ш. »Ништа није тако занемерено као васпитање... .« Фенелон.

Клица покварености или добра рађа, се у оним годинама када дете почиње штволу учити. Код родитеља није добило првог васпитања нити пак добар углед. Дође у школу, да ту за четири године у бујном развићу свом добија, васпитавањем добре или рђаве навике. Васпитање ствара јаке бедеме против страсти, рђавих навика, беде, сиротиње, нерада итд. Њим бива човек 60татији, ако не материјалпо, а оно бар интелектуално и морално. Шта вреди човеку све богаство материјално, кад он нема никаке моралне вредности, нити је пак образован за себе или за друштво како ваља. Давна је призната пословица : „Боље је знање, него имање.“ Мислимо да ће нам се дозволити да и овде наведемо неколико реченица признатих научара у науци. Едуард Рајх вели: „Више но други уп-

ливи спољнег света меродавно је по

ни

правац моралних дела, васпитање. Оно што од детињства, видимо, чујемо, осећамо и учимо даје правац моралном животу и нема неку особеност. Хтети објаснити силу васпитања значи сипати воду У Дунав.“ Ликас излажући начине за спречавање рђавих наследних особипа и склоности вели: „Други је начин, да васпитањем угуши склоност на зло.“ Говорећи о љубаљи Рајх примећује: „Усљед организације и васпитања постају код једног човека мржња завист, тврдичлућ а т. д. јаке страсти.» Даље говорећи о себичности, казује да свет треба, добро да чини само за то што је оно добро и вели: „то је могуће постићи само подесним васпитањем и образовањем нарави и ван породице и школе.“ „најсигувнији је лек против частољубља ваљано физичко и морално васпитање.“ Мас «тражи од васпитања, да не трпи код деце господарски дух и да им улива поштовање наспрам слугу.“ „Пијанству се стаје на пут васпитањем и уништењем сиротиње, јер рђаво васпитање и сиротиња најглавнији су извори пијанства.“ Ово говори Рајх. Чији је задатак да васпитава, видићемо даље. (настаАВИЋЕ СЕ.)

Механичко и логичко читање.

(СВРШЕТАК)

скромнија жеља за постигнућем ваља-

ног читања. Тај камен то је данашња, читанка у опште, а на по се читанке Ш. п ГИ. разреда, које су урнек ништавила своје врсте. Овде да поменем за сад само оно, што је општа одлика нарочито ових двеју читанака, а та је; Фразирање и апстракције. Узмите ма