Учитељ

428

преставници“ .... „Нек се племенита славољубивост распали у њима; нека забораве свој тихи и неопазни положај, јер је он био најпоследњи за краљевине: а за републике он ће постати један од оних положаја, који се највише поштују и уважавају.“... „Нек

се 87.000 учитеља дигну на мој позив..."

0, нека би глас мој могао допрети и до оних, који су у најдаљим и најзатуренијим селанцима!“) Тако говори Карнот Француским учитељима. А ми%!!

~

»днање је светлост, знање је моћ Учимо, браћо, и дан и ноћ.«

За разумевање добре методе и самог рада у школи, треба имати знаља. Све наше знање црпемо из четири главна извора: школе, књиге, друштва и сопственог искуства.

Школа не даје знања, колико нам је постребно за образовање. Она даје само упуства, начине и по мало материјала. И ако се неко држи слепе школе и њених књига, њеног материјала, тај ће остати ипак необразован пошто је његов дух ограничен, јер је везан само за школске књиге и за оно мало знања у њима. Његов је дух створио себи јак бедем за непробојност другог знања. Што пише у књизи школској, мисле можда неки, то је сав материјал, све знање које му потребује. Ми смо раније казали, да су школске књиге само календари, али у којима, нису уписани свеци и дани, већ поједина правила и закони. О тога су та правила скучена т. ј. доведена на најкраћи израз, бев или са малим објаш-

') Распис од 6 марта 1848 г. Ист. Пед стр. 484

њењем. Њима се, дакле, не можемо користити. Онај пак, чији је ум везан за школу, кад изађе у народ или кад уђе у школу и почне радити видеће, да не зна ништа. Шта мора радити сада Прост одговор — тражиће да чита. Претуриће еву књижницу школску, досадиће својим друговима тражећи књиге на прочитање. Сад тек мора читати књиге да допуни знање. Читањем других књига, везује се старо знање са новим, а најчешће утврђује се школско знање много боље у свима појединостима, и још добијају се нова знања, итиме се човек дотерује и прилатођава све више науци. Ничим другим не можемо се умпо обогатити до читањем. Ну где да нађемо да читамо 2 Зар у селуд Лекш испитујући однос умног образовања између сељана и варошана вели: „Село је увек преставник застоја, непокретности и реакције. Вароши су заступници напретка, новачења и револуције.“ „|окле село заостаје у свему, дотле вароши напредују у свему. Сељаци су необразовани због тога што немају услова за образовање. Школа их по самом њеном уређењу не може задовољити. Варошанима су срества ту. Ту је међ њима сва интелигенција. Разуме се, да је ту сад и већа промена мисли; но у селу је са свим све у мртвилу. Варошанин се служи са грдно много речи, док сељак са врло мало. Без умног занимања, продукције и примењивања, тога знања, у селу би и образован постао необразован. Али и претерано умно занимање може да шкоди, а још више да заглупи 40века. Јер дуг, претеран умни рад слаби сам организам, а кад организам