Учитељ

да он познаје право стање н. пр. Енглеске и Русије, да су му познате њихове невоље и бриге, да је упознат са истинским интересима тих земаља, да је прозрео у прави смисао дипломатскога аларма, који се састоји само у томе, да се путем таквих Ситница, одврати друштвена пажња од много озбиљнијих и много важнијих ствари, итд. Као што рекох, оставимо то на страну. Него поставите му каква много простија питања и он ће и на њих одговарати — речитим ћутањем. Поставите му н. пр. овака питања: Шта је то грмљавина и то севање муње“ Да ли се то вози ев. Илија, или од куда је то% Џа од куда је киша и снега А како ли постају ветрови И олује“ Па због чега ли то долази лето и зима % За што н. пр. није непрестано лето. А где иде сунце у вече, и како то да у јутру изађе на противну страну% Па како оно онако мало може да греје цео свет“ Могли би му још ваздан таких питања постављати, али главно је ово: на сва та тако проста питања само би немио онај господичић, што је с поља онако углађен и цивилисан, и што се у кафанским разговорима онако размеће. Међу тим за ч0века, који ни ови први појмова из природних наука нема, никако се не може рећи да је образован. О правом образовању он просто нема ни појма. На послетку да му опростимо што не познаје околну природу, у којој је непрестано и од које сваки час зависи. Али да га бар запита човек: да ли бар себе познаје Да ли зна н. пр. како постаје крв, која надокнађава где год је што истрошено, од које му дакле и живот зависи Па на који то начин

бива, дл се крв из срца разилази по целом телу“ И на који је начин цело тело везано са мозгом' Ето, и на питања те врсте он неби умео да одговори. То другим речима значи: он не познаје себе. А за таквог човека може ли се рећи да је образован '

Знати ма само прве појмове из природних наука, каје говоре о оволној природи и о човеку — то је на првом месту, тоје нешто најмање што се може тражити, ако човек оће да се назове да је образован. Човек, који не познаје околину у којој живи, и који му може сваки час и наудити и вајдити, па не само то, већ који не познаје самога себе — сме ли се рећи да је такав човек макар само једну мрву образован“ Међу тим „има их доста и доста, који по своме спољном изгледу и по својој надувеној озбиљности изгледају као људи бог зна како учени, међу тим у самој ствари нису

на чисто ни са првим појмовима 0 при-

роди и човеку. Али и то је најмања |

мера која се може тражити, ако човек оће да се зове колико толико образо-

ван. Да би пак био потпуно образован |

— и то је недовољно Човек живи у друштву са другим људима, и поред тога што познаје себе и природу у којој је, он још треба да је упознат и са друштвеном околином у којој проводи свој живот.

Има једна маса људи —- зове се на-

род — која у сувременом друштву про-

води јадан и чемеран живот. А живот јој је такав с тога, што је необразована, управо глупа, па дакле и сирота, до крајности. Код нас до душе нема онаких крајности, као што их има у западном ипдустријалном друштву, али