Учитељ

441

Децу нашу можемо васпитавати Физички, интелектуално и морадно. Физички васпитати не зничи затворити га. у школу — у кужну пушку, која је срество за утамањивање деце, за дечији рат — па га дресиратималоу „ручним радовима,“ већ значи развити не само руке, већ и цело тело па и дух да би било способно за примање умпе хране. «У здравом телу здрава и душа“ велв научари. Гете пита: „Где су она здрава, светла мушка лица са ватреним очима.... Очи тавне, бледа и увела лица, мртав израз и мрачна замишљеност, која се јавља у некој тавној овбиљности — то су обични појави код

наше школоване младежи, који дока- |

зују колико глупост толико и телесну млитавост. Само педанти могу веровати да се ум ствара и развија седењем у соби и бескрајним пискарањем и читањем. Верујући у ту заблуду проводимо ми "/, дана у соби и затварамо депу у школе. ... Време од четрнајсте године када тело почиње нагло да расте, до двадесет треће, када то растење престаје, најважније је и од њега зависи цео доцвији живот.“ ..... „Деца се воде из школе у собу у којој морају да раде; са клупе иду на столицу

са стола на усправљен сто, из погнутог положаја у усправљен положај.“ .... Заиста, није никако чудо што младеж, коју смо одучили од бавлења у слободном ваздуху, постане размажена, трома, лења, пргава, невесела и Хипохондрична. Хипохондрична младе ! Како је то смешно, а опет обично ! Није чудо што је онда ломи онај телесни и душевни умор, што је дави она мрачна и замишљена озбиљност. Живци су преко мере раздражени, мишићи не раде довољно, органи не врше радњу која им је одређена. нема про-

"мене између умора и одмора, која че-

личи тело. и душу.“

Ко није Физички здрав тај не може бити потпуно образован, а може бити моралан.

Интелектуално се може васпитати кад му ум спремимо толико, да може доцније остваривати све оно што му је наука пружила. ·

После свега овога.треба још децу васпитавати и у моралности. Она није везана ни за здравље ни за знање. Она може на супрот и Физичном и умвом васпитању постојати. Она постаје помоћу знања, а и без њега.

Н. ст.

Постанак и. развитак основних

шнола у Енглеској и Германији

0- РУСКОГ ПРЕВЕО

М. ју Лротић.

(НАСТАВАК..)

Благородни и заузимљиви бг. Јатез Кау 5 итбћ учинив велике „услуге народном образовању у Енглеској први се кренуо у Швајцарску, где је неколи-

лико година проучавао учевне заводе у Лозани, Луцерну, Цириху, установљене на, основима песталацијевим ; затим се добро упознао са учитељским семинаријама у