Учитељ

падала је непрестано киша, пропали су сви |

усеви и сва сена; настала је глад, и епидемичка. болест почела је да бесни у народу и сатрла је стоку. Ја, па мојој дужности каноника, трудио сам се да помогнем, чим сам могао: и речју и делом, сиротним оби"таоцима суседних села. Ја сам позвао варошког лекара, и молио сам га да својом науком помогне пострадалим становницима. Они су добијали од лекара писмена упуства и усмени савет како да спрече морење заразе (при чему је наравно било неопходно ревносно заузимање с њисве стране). Но мнење предрасуде, лењост и злеудно сујевјерје, заједно са неписменошћу, чинили су ове моје намере бесплодним. Они су узимали од мене лекарије, али их нису употребљавали; њима је било тешко да пређу малу миљу до Брандебурга, где је седео лекар и да му јаве о напредвању болести и у опште о стању пациената. У место тога они су тајно употребљавали глупа срества: ишли су код врачарица, бајалаца, мађијана, чобана, воденичара и т. д. плаћали им и умирали. Потресен оваким примерима, који душу сваког истинитог и правог човека раздиру, ја сам често помишљао на те наше вајне управљаче држава зашто не виде онај неисказани, бескрајни благодетни значај истинског народног образовања посреством добрих школа ! Какве грдне неизбежне штете трпе државни приходи, сва производност земље усљед умањавања људства, и колико млога пропадају од „чувања“ и благовања, „разумних“ људи.! Већ једне неизбројне добити у Финансћском односу од просвећења народа застављају сви противници глупих непријатеља његових. Или зар за успешност каквог посла, заната, рада није потребно претходно суђење и размишљање о њему! Глупак неук не мисли ни пре ни после; не тражи себи помоћи не може да оцени корисни савет услед чега и постаје жртва околности. Савладан срцем, удубљен у дубоку, мучну тугу свим овим глупостима и крајњег незнања, које потреса цело биће човечије, ја сам седео једном за писаћим столом и цртао сам лава, који лежи у зам-

458

блатородни највиши дар човечији — разум, спутан мрежама предрасуда, грубости и незнања, и тако исто не може се ништа ко-

| ристити својим моћним силама, као овде

нацртани лаф. (0, кад би се само јавио миш и прегризао ма и најмању петљу ове мреже !... Можда би овај лав показао своје силе, пробудио се и изашао на слободу. И ја сам ту нацртао миша, који је већ прогризао неколико петља. Као муња синула је у мени мисао и загрејала душу моју. Ну шта, шта бити учинио том мишљурИ гле, изашла је предамном читава поворка узрока и последица по којима је сељак такав, какав он јесте. Он расте као животиња међу животињама. Обучавање његово ништа не производи добро и упутно; најгрубљи механизам влада по школама. Његов проповедник говори високим, а он ниским наречијем, и зато никако не може да појми дугачке периодичке проповеди; оне не про"свећују разум, не распаљују срца бедних сељака. Нико се неће да потруди да облагороди душу његове деце. Учитељи су њиови по речима христовим, вођи слепих и страда цела држава при таком стању народа! Све бриге и побољшавања државе састоје се у непрестаној очајној борби са варварством, које све изреда ружи и упропашћава, а не виде да је та сама последица грубог крајњег незнања. Јест, од њега држава више трпи штете и дубље се завија у црну одећу, него од најдужих ратова ! Господе боже мој, мислио. сам ја, зар баш ово мора бити оваког Није ли могуће да сељак, ова најбитнија и најјача, стална, потпора државног тела, буде бар колико развијен и образован» да буде способан за благодетне послове > Колико би могао ја скупити у овим бедним годинама за отачаство моћних производних глава и руку, кад су сад пале као жртве своје сопствене глупости 2! Јест ја хоћу да будем миш! Боже, помози ми! И за час сам тог истог јутра набацао ја назив 13 глава моје књиге за учитеље и неуке на другој страни тог истог листа, на ком су били нацртани лаф, мрежа и миш,“

Ето људи, прокрчени нови путова наро-

_ кама. Тако исто — мислио сам ја — лежи | дном образовању !

| |