Учитељ

књизи : „Дечија књига за прво вежбање "у читању без а, 6 и в, и без срицања слова,“") Овом је књигом Гедике показао и осталима, да нема никакве вредности читање слова и речи без значења, а увео је читање једносложних речи од значаја и то најпре лакше па после теже, а није употребљавао никакве слике, кутије п друге играчке као-помоћна средства.

После овога, у 19 веку, било је доста педагога, који су радили да се

поправи његов метод. Они су и даље |

задржали стари метод срицања, али су се трудили да га олакшају очигледношћу. За то су изабрали као најбољи начин да деду припремају говором о многим стварима из дечије околине; причама, на којима су упознали децу са речима, слоговима и тек кад су то свршили онда су показивали слова, која, су састављали у речи додавајући гласовима. друге меке гласове и слова.

Против овога начина изашао је СтеФани, јер он није могао никако да пој_ми потребу тих помоћних гласова и некако нису му у практици добро звонили за уво, па зато изостави свуда по један помоћни глас и тако је отпочињао са по једним гласом и његовим знаком, везивао их у слогове, речи и реченице Дакле, он се највише бавио са гласовима и слоговима; није имао ничега за образовање духа, ничега што би будило и одржавало интерес при раду.

И ако је овај начин без интереса био досадан деци, ипак је дуго живео по школама. Многи су увиђали његове добре стране, а знали су му и капи-

1) Методика. на историјској основи. Дитес, превод М. Шапчанина.

| талну погрешку, па су зато и мислили | да га поправе, и довијали су се сва| којако. Напослетку Гразер доскочи томе | злу у неколико тиме, што је захтевао | да се развија мишљење у деце вежбањем неких чула, и кад је у томе достигао извесну способност, онда је тек прелазио на писање основних гласова. Он је први који је спојио читање и ако у практици није тачно извео. Овај је начин по моме схватању најбољи, и ја ћу се у даљем мом казивању приближавати највише њему, јер држим да се највише и приближава природном учењу језика.

Но данашњи многи педагози веле, да је много бољи пут нашао Француз чКакото, који је одбацио све ручне књиге дечије, па им читао поједине реченице из Телемака, које су деца морала да памте. Њих су деца, после извесне спреме расклапала на речи толико пута док није било без погрешака. Кад је ову препону при читању отклонио, онда је тек речи расклапао на слогове, слогове на гласове и тек тада је показивао слова за поједине гласове, везивао их најпре у слогове, па у речи и најпосле у реченице. Дакле пошао је најпре анализом, враћао се после

на исту ствар стнтезом, и зато му је и начин назват аналитичко-синтетичка.

Овај Жакотов метод у додније време поправљали су многи, а најбоље га је обрадио Фогел, дирек. лајпцишке школе, по коме је и назват Фоглов ме-– тод. По том је методу и наш буквар написат, па се по њему отпочиње настава читања по свима школама, а нарочито онима где раде учитељи, који су свршили нашу учитељ. школу. По Фогловом методу узимље се за основ