Учитељ

506

них и'друштвених. Сазнавањем друштвених |

закона и утицаја човек ће се ослобођавати

од зависности, а у борби је живот и сваки напредак. Тако и друштво напредује.

Да бацимо један летимичан поглед на то, како се врши то ослобођење од утицаја околине. У почетку је човек био потчињен утицајима природе, због чега је морао горко да пати. Непрекидним проматрањем тих утицаја он их је сазнао и пронашао им законе, а кад је дотле дошао, онда му је лако било, да се колико толико опрости од

утицаја природне законитости; и шта више, |

он је ту законитост употребио на своју корист, као Н. пр. што се данас користи — сенатом паре и др. — Исто је тако и друштвени живот са своје стране постао од моћног утицаја. на. човека, који му је служио као слецо оруђе. Лруштвом су и пре владали исти закони, али која вајда кад их човек није знао, те зато им је и био потчињен. И сва се историја тога. доба вршила несвесно. Може бити да ће ко запитати: „па кад је се тај развитак вршио несвесно, од куда сад овако развијене Форме друштвеног животар Одкуда и ово мало напретка 2 На први поглед ово питање заиста изгледа тешко,но кад се о њему боље промисли, онда се мора доћи до овог резултата : као год што су се утицајем природе постепено резвијале све органске Форме па и сам човек, исто тако су се под несвесним утицајима природе и друштва развили овако савршени друштвени облици и знања. И као што је човек почео сазнавати природне законе, помоћу којих ће паралисати њихов утицај на себе, исто тако ће и друштво сазнати друштвене законе, којиме ће моћи да се отима. од друштвене потчињености, као што је се у велико отео од природне потчињености. Проналажењем природних закона човек ће се отрести њитовог "штетног утицаја ; тако исто проналажењем друштвениг закона, човек Ће се постепено отрести умне и економске потчињености, која сада царује.

Почетак је за ово већ учињен. Друштвена, наука већ почиње да светлуца својим зако-

нима. Истина, она. има млого одељака, али

"то долази отуда, што је и живот човеков њих. Кад цело друштво увиди ту зависност онда ће оно прегнути на борбу за ослобођење

врло заплетен. Но најважнији су одељци науке о друштву: наука о производњи и наука о подели добара, јер ове науке условљавају целокупни развитак друштва.

Зато је Овен имао на уму ова два главна фактора, који утичу на целокупни живот друштвени ; и кад је изрекао своје начело:

| да је промена човечанског карактера мо-

гућна само при промени оних друштвених услова у којима човек живи, он је ту разумео правилну организацију човекове производње и поделу добара, те зато је на основу тих начела и завео у својој Фабрици онакав економни поредак.

Док је Овен проповедао само у својој Фабрици економски преврат, дотле су се млоги министри, архијереји и велики Фабриканти световали с њиме. Успех његове Фабрике у Њу-Ленарку заслепио је све; ни један државник, књижевник ни научењак није отишао из Енглеске а да га не посети; па и сам Никола Павловић доцнији руски цар био је код њега у Ленарку. Но кад Овен стаде ударати на целокупну данашњу буржоазну систему, онда му сви вајни при-

! јатељи окренуше леђа, па су га и гонили. ' Његово социјално учење дирнуло је у живад

интересе привилегиране класе друштвене и зато његове реформаторске идеје уврстише у ред опасних идеја и учења, која хоће да поруше данашњи друштвени поредак. Особито почеше Овена мрзити капиталисте у индустрији. јер је њима било згодно да и даље држе раднике у незнању и сиротињи, Но млоги од знатних људи у Енглеској, па и сам херцог Кентски, краљев брат, разумевали су чисте и поштене намере Овенове. У 1818 години је Овен послао на Ахенски конгрес две адресе о побољшању живота, радничке класе: једна је адреса управљена, бцла владаоцима на томе конгресу, а друга свима европским владама. Но као што се и могло очекивати, ови су пројекти остали без икаквих последица. Од тада почиње Овен да води жестоку али поштену борбу за своје идеје. До 1824 године он је употребио све своје силе и срества (до 1,000.000