Учитељ

505

што се једног часа покаже и објасни, | схвати ушколи, то исто треба продужити кућевним задатцима да се саморадњом утврди, а сво последње зависи једино од тога, ако сс сам предмет учења појми како ваља у школи. Давле, кућевним задатцима иде се на то да продуже ону саморадњу која је добила темеља у школи, и да утврде том саморадњом код куће оно, за што је се добило ослонца школским радом. Не буду ли све ове радње хармонисале у пуној мери, неће бити никакво чудо ако се не дође ни до каквог резултата. Неуспеху треба тражити узрока у овим чиниоцима који условљавају напредак. Ако је икоја од њих недоследно извршена треба је потпунити, и труд ће бити награђен успехом. Оваквим се тек радом постиже у суштинт оно, што се данас обично зове — „велика и мала таблица.“ „Велика и мала таблица“ — онакве како их разумеваху и како их неки разумеју — несу више ни срество, ни циљ. Њихова суштина, за којом се неки вајкају као за животворном во-

Оне су само Форме које се замишљају. Њихове везе које су до јако спутавале дечије мишљење раскинуте су;

а „судба“ је хтела да од њиховог

' толиког „тицаја на досадање рачунско

знање наших ученика остане само тек име. То име постало је данас технички израз за одређивање тизвесниг бројни: односа, који се морају да ствате у пдјединим разредима налие основ. школе. Ето, на то је се спузала сва њихова, „величина.“ |

Из ових редака мислим да ће бити јасно (онима којима то до данас остало нејасно) шта се сада разуме под именом „вел. и мале таблице“ и како треба, ово да се појми, а за тим речено је, у главном, којим се путем даје постићи оно, што се под „таблицом“ у опште разумева. Окретање са овога пута нема никаква оправдана узрока. Шта више, ово је једини начин којим ће се постићи ваљано рачунање, а да се тим дође и до сврхе образовне стране наставине, до — суђења, пресуђивања, до убеђења. Не може се одрећи тешкоћа овога посла, али за то треба

дицом, претворила се у — ништа; све је то заменуло живо учешће дечијег размишљања, разматрања, уз саморадњу. |

РОВЕРТ ОВЕН

поР

(СВРШ

Сасвим је природно што нам се овде на- | меће питање: дали ће та зависност трајати непрестано 2 Но ово питање има опет разних одговора. Неки тврде, да се закон о законитости у радњама човечијим не може мењати, али то није тако, јер кад би признали ту законитост за-непроменљиву, онда

| бити савесан спрам своје дужности.

О ЂОН. КАО ПЕДАГОГ. УСКОМ ЕТАК) би кочили сам напредак човештва, — од-

| рицали би свако побољшање. Но то наје тако. Хегло је врло лепо казао, да је нужност џм зависност у толико нужна, у колико се она не сазна им не увиди, јер се сазнавањем закона и узрока човек ослобођава испод гвозденог утицаја тих закона природ-