Учитељ

509

некоме да истера очи; него ево ја сам вам донео лопту да се играте, и то да се играте „шукине“, или у около. Знате ли ту игру> Незнате. Ево ја ћу да вам покажем, и покажем им.) Они осташе да се играју, а ја

одох у лад да гледам...:.. Почеше да се растурају, значи досадило им се. Зовнем их код мене да се одморе..... Која је страна

била јача Перо Који је највештији да гађа лоштомр Поче им задавати така питања, а они се окупише око мене па почеше да ми причају сијасет божији којекаквих ситница. У том прође поред нас један сељак, назва нам бога, а ми :а сви заједно отпоздрависмо.

— А где си био, чича Симо2

— А да ја до чаршије, господине, те купио што је рекао бог, за светога: мало свеће, мало тамњана, зејтина... е па шта ћеш, кад ни је таки алдет.

— Ако, ако, чича Симо, докле чувамо обичаје, дотле ће нам и добро бити.

— Јес, јес, право велиш.... збогом, господине. = Збогом! чича Симо. Срећан пут!...

— — — = = = = — Зашта ће му, господине, свећа, тамњан и зејтин 2 упита ме Никола.

Па сутра му је слава, па му треба колач и свећу да однесе у цркву, а тамњан да окади. Зар ти то ниси знао, Никола2

— Знао сам ја то, молим господине, него не знам шта је сутра.

— Сутра је Св. Ннкола.

— Па и мени је св. Никола слава. И мени, молим господине. И мени, и мени..... јавише се пуно њих, који славе св. Николу.

— Али мој је св. Никола у зиму, господине, рече Никола.

= Е јест, има један у зиму, а један у лето. Оно се зове „стари“, а ово „млади“ св. Никола.

— А зар има два, господине»

— Не, то је један, само се тако зове.... А зар ви ништа нисте учили о св. Николи2

7) Примеђујемо овде да је то врло добро и корисна игра. Ту се већина мишића развија, аи вештина гађања. Још се лепо вежба око за одмеравање даљине.

| А да л би волели да знате, који је то | био св. Никола, што га толико ми славимо 2

— Волимо, волимо, волимо..... Росподине. Причајте нам што о њему.

Е кад волите а ви слушајте. Ја ћу да вам причам.

Никола се је родио лалеко, далеко, далеко од нас; чак тамо је та земља на југоисток: требало би цео месец дана да путујемо, па да стигнемо у ту земљу. Његови родитељи били су млого богати, а нису имали више деце. Никола им је био јединад, зато су њета много волели, и волели су да он буде добар. Никола је опет био добро дете и све је памтио, што су га отад и мајка учили, па је све тако и радио. Зато су Николу сви волели. Кад је већ мало порастао, да може да иде у школу, отац та одведе код учитеља и замоли га да мало припази на њега да га не бију деца, јер је он био најмањи од свију ђака. Али доцније, кад се Никола упознао са ђацима, њега не само већа деца да нису бћла и задевала, него су га и највише волела, јер је он био најбољи ђак. Он је увек у време долазио у школу, добро је пазио кад учитељ нешто прича, увек се чисто носио. сиромашне је ђаке помагао: давао им мастила, пера, крижуље и друго, што немају од школских потреба; добру је децу волео и с њима се дружио, а неваљалу је децу мрзео н није хтео никад сњима да се дружи.

Он је врло често добијао од оца пара, кад научи лекцију; али он те паре није трошио тек онако у лудо: није хтео да купује алве и колаче, нити опет чигре и друге беспослице, као шго то раде друга неваљала деца. Он је увек те паре делио међу сиромашне другове, који су били добри ђаци. Кад је тек добио од мајке нешто ва, јело, он је увек ишао те тражио ону децу, која су гладна, па је с њима делио.

Кад је Никола свршио школу, он науми да се запопи, јер је најволео да буде попа. Што је смислио, то је и учинио. Он отиде“ код свога чиче, који је био митрополит, и каже му за шта је дошао. (Знате ли шта је то митрополит). Његов чича (стриц) | опет кад виде да он баш има вољу да буде