Учитељ

ова зрнца. Овај трећи комадић соли је сабијен као белутак.

Кад метне те на длан ова три комалића: соли гвожђа (или олова) и дрвета, осетићете, да је гвожће теже од соли,а со опет тежа је него дрво. Со је укуса сланог као што нем је добро познато.

8. Џарање, тврдоће. Меким дрветом и танким ноктом не можемо запарати то, а тврдим дрветом (сувом храстовином) и белим ноктом можето парати. Со пара креду, дакле је тврђа од креде, а кречњач опет пара. со, јер је тврђи од соли

8. Растварање, цеђење, таложење, испаравање раствора. У овој платненој крпици обесићу ситну со (пуну ожицу) у чаши тако, да је вода облије. Метнућу у другу чашу с водом груменчић соли колико би изнело ожицу ситне соли, а у трећу чашу насућу ожицу ситне соли. Видамо, да се со у крпици најбрже раствара, ситна со падне на, дно чаше и кад промешам, раствориће се брзо, грумен пак мораћу дуго држати, док се раствори. У овој другој чаши додаваћу још мало ситне соли, док год на дну мало не претиче, што се не може растворити Сипаћу ову воду смало нерастворене соли у лончић и згрејаћу на жару. Кад после завиримо у лончић, видећемо, да се сва со растворила. Врућа вода раствара мало више соли него тладне воде. (Управо у 100 грама обичне хладне чаше воде раствара се 35 грама соли, а у 100 грама кључале воде раствара се 40 грама соли). Како ова со није била чиста, раствор је мутан. Да га пречистим, процедићу га кроз цељило, а то је кров шиљасту платнену кесицу, коју ћу стезати изнад чаше, да у њој цури бистар

раствор, јер ће мутљаг остати у кесици. |

Ево и у овом стакленцету био је овакав мутан раствор, па се избистрио, јер се мутљаг слегао на дно (таложење). Овај раствор налио сам у стакленце пре три часа, од овог бистрог раствора налићу мало у чист тигањић и метућу га на жар. Вода ће узаврети и прећи у пару, а со ће остати. Овај заостали раствор налићу у ову зделу а оставићу, да стоји код цећи. После два три дана јили више ако је било по више ра-

створа) нестаће воде, јер ће изветрети, а со ће остати, и у овој здели ево ситних зрнца управо ситни коцкица, ситних кристалића што су постали из слане воде. Раствор соли оставио сам био пре неколико дана у соби на орман. Ми видимо овде два начина, да из воде извадимо со.Како можемо из воде извадити 602

4. На ваздуху. Кад со стоји на отвореном месту, овлажи се од влаге, што је има у вазлуху. Кад се со много овлажи, знам да има много влаге или водене паре у ваздуху; а од много водене паре може бити кише. Ви сте можда слушали, да ваше мајке веле: „Овлажила се со, биће кише“,

5. У огњу: испуштање воде, топљење, испиравање, бојење пламена. На овај жар метнућу ове мале коцкице од соли. И гле како прште. Ово је због воде, што је остала у њима и што се у огњу претворила у пару, па распрскава ове кристалиће. У јачем огњу (код ковача кад душе меховима) со се топи, па и испарава. Ево умочићу овај праменчић памука у шпирит или у ракију препеченицу, запалићу на овој плочици од камена. Пламен је блед. А кад потрусим ситну со на овај пламен, одмах ће пожутети. Ова жута боја у пламену долази од сбне паре. (Од шалитре пламен би био љубичаст.)

6. Нахођење. (Где има соли). Соли има у земљи као ових обичних стена (н. п. кречњак) а има је растворене у сланим водама (у изворима, језерима и морима). Из земље се копа и вади као и друго камење, а то су оне крупице, што су нам добро познате. По како се дубоко и далеко копа испод земље, да би се со вадила, морају се у тим подземним ходницима или пећинама потурати диреци и греде, да се не би земља и стене стропоштале и претрпале рударе. Ово се пређе чешће догађало, а сад се више пази и боље подупире земља. Рудари се позлрављају, кад се сретају, овим речима: „са срећом горе!“ То јест они овим исказују своју прву жељу, да их земља живе не сахрани, већ да здрави изађу из рудника,