Учитељ

па ноћу устаје и шврља које куда тако да | ља Влахова; то је жеља само неколицине

оће да погине, трећи вели, да му дете мокри под себе, четврти, да се погани ноћу у сну, шети те нуди уверењем од општине, шести новцима, седми јагањцима, ћуркама, прасцима ит, Д. ит. д. Ја ћу у идућем писму изнети неке случајеве, да се види каква се средства употребљавају и на који начин.

Још нешто. Неке општине влашке, кад немају школе, моле г. министра, да им одобри школу и пошље учитеља. То није же-

њих, који су се мало посрбили. Они желе да добију учитеља да се помоћу њега користе опет разним начинима и за много које шта. Ако се пак преваре у учитељу т.ј. не изврше своје дељи, онда се учитељ јури.

Џраво да кажем: боље је бити у српском селу учитељ са 800 дин. но у влашком са, 1.800 дин.

Н. Ст.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕАЛ.

Српска земља, од про. В. Карића. Са једном картом. Београд 1832. г.

Књига је ова географија земаља, у којима наш народ живи. У предговору писац говори о неговању и буђењу патриотизма, о важности коју школа има при том послу, нарочито земљописна настава, и о злим приликама, које код нас — у нашем народу владају у том погледу. „У неким крајевима наше отаџбине, школа може се рећи и да

кима, као н. пр. у Србији, то је доста, узгредна ствар. Школом за отапбину: за, то се начело код нас не зна, или се не разуме.“ (Стр. УЛ). Тако вели писац, и доиста —- мора се признати да је све то истина. Ето код нас н. пр. у нашој Србији, има већ пола века, како државна власт ради на подизању и унапређењу школа, и до чега се је за све то време дошло Деца у осн. школи, почињући да уче српску историју, чују реч Бојка, а не знају ни где је та земља, јер политичин зомљопис Јевропе још нису у'ила. И зар се при таквом учењу може што научити из историје свог народа 2 И тако дакле, српска се историја учи наопако, а о засебном земљопису српеких земаља нема ни спомена; међутим то су два предмета, којима треба да се у омладини буде патриотска осећања и мисди. Ето-тако је у нашој основној школи.

А ни остале школе, у том погледу, не стоје боље.

Па шта значи све тор

Значи да је државна власт носпособна да учини какве озбиљне и стварне поправке, како у просвети тако и у осталим гранама народног живота, ако вам народ не тражи та побољшања ; значи да сви прави и искрени пријатељи напретка треба, да на-

| стану, да се у самом наролу пробуди већа нема; у некима се ширење народнога па- | триотизма сматра као велеиздаја, а у не- |

брига о јавним питањима. јер само реформе, које се врше по импулсу одоздо, могу бити од збиљске користи. Нарочито су учитељи позвани, да раде свом снагом својом на том буђењу политичке свести у народу, јер тиме ће — посредно — радити и на унапређењу просвете. Али да, оставимо све то сада на страну, па да речемо коју о књизи, којој горе исписасмо наслов.

У предговору писац поглавито говори о неговању љубави према свом народу, путем вемљописне наставе, и том приликом, говорећи о патриотизму, писац вели: „родољубље, или љубав према народу или 0тапбини својој, сасвим је природно осећање. Васпитањем се то осећање може развити и ојачати, али се њиме не ствара“. (Стр. 11). И тако дакле, по пишчевој одредби, патриотизам је осећањељубави према свом народу, и ништа више. Ала то није истина. Онај Србин, који би из превелике љубави према свом