Учитељ

миљи

прича шта је читао, он ће казати прву реч коју разуме, па ће стати, јер зна да до друге речи, коју опет зна има пуно речи, које их не уме да каже, којима не зна значење. Замислите само ово. Ви знате немачки колико да не умрете од глади. Кад би вас неко одвео у школу и почео да предаје науку на немачком језику, па би вас после запитао, о чему је причао, и да му испричате све лепо, како би то билор Ви би знали само речи: ја, ви, ми, био и тд. а друго не. Па не л' да би се љутпли на професора што вас пита, кад зна да ви не разуметер Тако је и деци криво што их ми учитељи питамо, кад она. не знају речи. Најпре треба да науче речи па после да им предаје. За годину дана влашче не може научити многобројне српске речи са разним модификацијама оптерећујемоуПп и П! разреду. Да се потпуно упозна српски језик, предложио сам у моме чланку „Србизирање и организација школа“ кога сам читао на збору омољеких учитеља, неке измене у организацији школској са којима се може постићи оно што се оће и жели.

Друге науке још горе пролазе. Из земљописа се просто ништа, очигледно не може проћи; јер ако оћеш да посматраш околину то ћеш видети само тамо и тамо брда са влашким именима, а без значења. Села се нигда не могу видети, да би се могло показати на којој је страни које и како се зове. Путови се не могу показивати, пошто нису путови, већ неке стазе и богаз, којима, се ретко на колима може проћи.

Шта је општина, срез и тд. о томе не може бити ни говора. Ја сам покушавао на разне начине да им покажем шта се зове општина, а шта срез, па, никаке вајде. По-

чињао сам од ода и мајке па врстао ре-.

дом, да би им могао показати групу људи, који чине ошштину, али опет никаке вајде. Она не моту да разликују свекра од таста, ни свекрву од таште. Код њих је и свекар и таст — сокру, и свекрва и ташта — с0кра. Или: код њих је све једно унук и синовац, то је код њих — непот. (Између многих примера да напоменем и ово: ч0век виче, овца блеји, крава риче, коза, вре-

чи, све се влашки каже „збјаре“ : тако: ом збјаре, оје збјаре, вака збјаре, капра збјаре, и тд. Ако оће да се представи што мало, као нпр. зече, маче, ћуре, пловче итд. то се код њих каже све: пуј (пиле), тако горња имена овако изговарају: пуј ђе јепур — вече (т.ј. пиле од зеца); пуј ђе уре (пиле од мачке); пуј ђе курка (пиле од ћурке); пуј ђе раца (пиле од пловке) и тд... Па иди им објасни сроство, а на сенову тога дођи до задруге и општине, Ја сам морао да их натерам да запамте да се ова општина зове јасиковчка, а срез пак омољеки. И све ћу им срезоче показати и натерати да запамте напамет — јер их немам с чим сравнити влашким говором па макар ме педагогија проклела.

Како је са овим предметом тако је и са другим сем рачуна, са којима гм морим мозак једнако, да би их само навукао на пажњу и памћење.

Млого отежава наставу и дивљина деде, суровост, простота — необразованост. Дете долази у школу, али као да се води на вешала, тако се устеже. Учитеља се плаши, као да није одрасло међу људима (готово неко дете је усамљено и одрасло на салашу). Ако се које дете пита, оно дркти као да га је грозница спопала, па у томе страху не сме ни да одговара. Ту плашњу постичу сами родитељи, а јача је друкчији говор учитељев. (српски) који је деци непознат и сам захтев наставе, да се учи и да се пита, Па и сама зграда утиче на децу те се плаше, јер су тако на салашу научила тесну колибу, док се овде доводи у шупљу велику зграду од које се он плаши,

Како је расположење наспрам школе код Влаха2.

Мало је да искажем овим речима, као. кулук, робија, смрт, отмица, насиље ит. д. Њиова се мржња на спрам школе не може речма исказати. Само срце њихово осећа терет једа и пакост, кад се коме родитељу помене да да ђака у школу. А кад баш дође време да се дете да у школу, то се онда почну изашиљати разни начини, како би се само отпустило. Једни наводе да им дете има падајућу болест, други да је лудо