Учитељ

се она састоји из три засебна дела, унутрашњег, средњег и спољашњег ; и упоређујући ту чељуст с ногама, што су иза ње, или са другим чељустима, што се налазе упоредо с њоме, видим да део прирастка, што је у ногама, одговара унутарњем дблу чељусти, међутим средњи део ишчезава, а спољашњи је скривен под штитом, Исто тако није мучно приметити, да се у прирасцима оклопа с нова јавља средњи део, а ишчезава спољашњи, међутим — с друге стране — у оној чељусти, што је сасвим напред, остаје само унутрашњи део. Истим путем делови рогова и оних ногу, што су испод очију, могу се упоредити и — у неколико — изједначити с деловима чељусти и ногу.

Али до чега нас све то доводи 7 До тога веома значајнога закључка, да јединство плана, које смо с почетка 01крили само на задњем делу тела морског рака, прожмава целокупну организацију његовог скелета; и тако ја могу слику једног од задњих слобод. них прстенова, додав само још трећи део сваком делењу, употребити као шему или план за сваки прстен тела. Ја могу сваки део те слике назвати одређеним именом, и за тим, узевши који оћете сегмент раковог тела, могу вам показати, шта је у појединостима и како измењено, а шта је остало са свим неизмењено, у ком је правцу општи план остварен у сваком сегменту, који су се делићи где развили и преко мере, а који су опет сасвим уништени. Али ви сигурно питате:: како се све то може доказати Зар све то није само оштроумно замишљено гледиште

на структуру животињску, и ништа више % При том, да ли сама природа износи какве јаче доказе за то јединство плана, које је овде изложено '

Сумња, исказана у овим питањима, веома је озбиљна и важна, и морфологија би била у ненормалном стању, кад би њена основида била само изучавање оних апалогија, што постоје међ потпуно већ развитим деловима тела. Необуздана. фантазија спекулативних 3натома потпуно је доказала, да је она кадра да измисли колико хоћете противуречних хипотеза, на основу једних истих Факата, и тако бесконачне морФолошке измишљотине могу да се издају за научне теорије.

Али на срећу има један критеријум за морфолошке истине, и верна проба свију аналогија. Овај нам морски рак. није увек био овакав, као што га сада видимо. Он је прво био јајце, полужитка маса жуманцета, од прилике као пчијодина глава, маса опкољена прозрачним омотачем, која (маса) на себи ни најмањег знака није давала од свију ових органа, чија нас разновреност и сложеност задивљава у њиховом потпуно развијеном стању. После неког времена на једној страни. тога жуманцета појављује се једна мала плочица, једна мембрана, танка кожица; а та је мембрана основа, за целокупну животињицу, материјал, из кога она треба да се сформира. При даљем развићу жуманце се, среством попречних пресека, дели на сегменте, који су претходници будућих прстенова на телу. На сваком од ових сегмената појављују се неки делићи, из којих ће доцније да се развију прирасци прстенова. У почетку су сви прирастци